Пасивне куће за активну штедњу

Пасивна или енергетски штедљива кућа направљена је у Тополи, као дечји вртић. На америчком континенту, годишња производња оваквих кућа мери се милионима квадрата, а у Европи, прва је саграђена 1991. године. Наша прва пасивна кућа, када буде готова, биће транспортована у немачки град Кацел.

"За овај еколошки објекат који градимо користимо чамову грађу, која се састоји од више врста као што су јела, бор, смрека", објашњава Слободан Станковић из "Асхаус Тополе".

Пасивне куће су двоструко корисне, еколошски и економски јер штеде енергију и до 90 одсто.

Ове куће се не загревају на класичан начин, већ користе сунчеву енергију и топлоту из земље, али и топлоту која настаје у самој кући, на пример од укућана или електричних уређаја.

Изолација код оваквог типа кућа задржава постојећу топлоту, а има и добар систем за проветравање.

Пројектовање и градања пасивних кућа изузетно су захтевни јер нема одлива енергије.

"Неопходно је подићи свест о оваквим објектима код потенцијалних корисника, станара, о томе шта значи штедети енергију и истовремено живети у еколошком здравом амбијенту, али и код профила који могу наћи посао у овој, слободно ћу је назвати, индустријској храни будућности", рекао Иван Симић из "Асхауса".

"Када је провинцију Абруцо у априлу погодио земљотрес, управо су пасивне куће биле најмање оштећене. То би требало да нам буде поука да градимо управо такве куће", рекао је Роберт Мигота, из италијанске фирме "МАДЕ".

Пасивне куће "саме плаћају" своју градњу

У Европској унији прописан је начин грађења пасивних кућа, а грађани добијају субвенције за њихову градњу. У Србији се тек оснива Фонд за енергетску ефикасност, а за градитеље се пише правилник о обавезном коришћењу еколошких материјала.

"Ми сада покушавамо да уз многе донатора и добром кординацијом направимо један национални пројекат који би требало да подразумева да ми омогућимо новац за облагање српских кућа, а да се фактички то плаћа из уштеда које ће на тај начин нестати", рекао је министар за животну средину и просторно планирање Оливер Дулић.

Уштеде су чак и до 80 одсто када причамо зими о грејању, а лети о хлађењу. Мислим да ће то бити један велики пројекат који ће не само уштедети енергију, већ улепшати Србију, објашњава Дулић.

Аналитичари прогнозирају да ће од 2015. године, сви објекти који се буду градили бити пасивни. Са око 200 евра по квадрату, европске земље подстицаће градњу таквих кућа, па ће она коштати мање него градња класичне куће, што тренутно није случај.