Распуст - за и против

Ученици, родитељи и професори различито су реаговали на вест да ће распуст почети раније, а да ће закључивање оцена бити након те паузе.

Већина деце, како се и очекивало, поготово када је пао снег, распуст једва чека, а о оценама и учењу ће, признају, мислити касније.

И док деца слично мисле, родитељи имају потпуно опречне ставове. Док се неки слажу да распуст почне раније како би се заштитило здравље деце, други сматрају да ће се средњошколци свакако окупљати у кафићима, па нема много смисла затварати школе.

Да би сачували континуитет у образовању и спасили школску годину, школски колективи су направили сопствене планове пошто упутство како то да ураде, од надлежних, нису добили.

Директор ОШ "Дринка Павловић" Милена Бићанин каже да би школама много значила јединствена инструкција на нивоу целе земље.

Ма колико нас грип изненадио, стручњаци оцењују да је стихијско реаговање ипак могла да замени боља и јаснија припрема свих у наставном процесу јер ће они сносити највеће последице.

"Све те поруке да се са школом може радити шта и како хоћете, да се не заврши него да оставите тако отвореним, то је нешто што ће се одразити и на квалитет знања, наставе и на однос ученика и наставника према сопственим обавезама", каже професор Драгица Павловић из Института за психологију.

С обзиром на то да је већина родитеља већ уплатила зимовање, Министарство економије предложило је да се распуст продужи за још недељу дана и да укупно траје 4 недеље.

Министар просвете Жарко Обрадовић каже да је то неприхватљиво и да би деца касније морала много тога да надокнаде. Правдање изостанака оних који, ипак, одлуче да иду на зимовање је у надлежности разредних старешина, подсећа Обрадовић.