Катастар следеће године

Израда јединственог катастра непокретности Србије, почела је још пре две деценије. Проблем беспарице за тај велики пројекат решен је 2004. године када је Светска банка, за тај посао одобрила 30 милиона долара зајма Влади Србије.

Из Републичког геодетског завода најављују да ће катастар до краја идуће године бити завршен. То ће донети сигурност власништва и уређење тржишта некретнина што је један од предуслова нашег уласка у Европску унију.

Остало је да се катастарски обради свега 12 одсто територије Србије. Међутим проценти не значе много јер обим посла зависи од тога колико се од катастра разликује оно што пише у земљишним књигама.

То што ранији закони нису приморавали грађане да пријављују промене власништва, лакше се решава, од ситуација када су и читави солитери усељавани без употребних дозвола.

"Немамо за то квалитетну документацију и онда буквално крећемо од почетка у архиву неког града, општине у архиву Србије тражимо потребну документацију, да би имали валидан податак да упишемо нечије право на непокретност", каже Ненад Тесла, директор Републичког геодетског завода.

База података у Геодетском заводу

Србија је издељена на 4.500 катастарских општина. Стицајем околности међу последњима ће у јединствен катастар бити уписано подручје Палилуле, Звездаре, Вишњице и Миријева.

У Геодетском заводу признају да од оснивања нису имали више посла и да би ваљало да их прича о рационализацији запослених мимоиђе. ЗапоШљавају око 2.600 људи а по светским стандардима могло би да их буде и за трећину више.

"Републички геодестски завод је добио надлежност регистрације и премера државних граница, води рачуна о националној инфраструктури геопросторних података, бави се проценом вредности непокретности, у обавези је да до 2011. године Србија има нови координатни систем у складу са другим земљама ЕУ", рекао је директор Републичког геодетског завода Ненад Тесла.

Таквој републичкој институцији недостајали би картографски подаци и због тога се "Геокарта" вратила у окриље Геодетског завода, где је пре осам деценија и настала. Имају обећања надлежних да ће им опрема за модерну картографију ускоро стићи.

"Када будемо имали све у електронском облику трудићемо се и да топографски део такође заокружимо, да наша република Србија буде једна модерна земља која ће да се приближи европским нормативима, од области пољопривреде, навигације, транспорта све до потребе заштите животне средине", изјавио је Леон Дражић из сектора картографије РГЗ.

База података Геодетског завода, убудуће би требало да буде полазна тачка за одлуке о стратешкој градњи, попут Коридора 10, кинеског моста, обилазнице.

На једном месту, подаци о премеру површине и власничкој структури су оно што највише занима и будуће инвеститоре.