Преглед штампе (29. 11. 2009.)

Напори Србије уродиће плодом!

Кандидатуру за чланство у Европској унији (ЕУ) Србија ће поднети након одмрзавања Прелазног трговинског споразума, изјавио је председник Србије Борис Тадић.

"Не могу тачно да кажем када ће доћи до одмрзавања Прелазног споразума, а самим тим ни датум када ћемо поднети кандидатуру за чланство. Јер, не ради се о томе да се постижу маркетиншки поени подношењем кандидатуре пре него што будемо сасвим сигурни да ће она бити прихваћена", казао је Тадић у интервјуу за Вечерње новости.

Председник Србије навео је да се у европским институцијама дискутује о могућности одмрзавања прелазног трговинског споразума, али да ће то бити могуће тек када се све институције и све државе унутар Европске уније појединачно сагласе са тим.

Поводом почетка усмене расправе о легалности проглашења независности Косова пред Међународним судом правде која је заказана за уторак, Тадић је навео да је оптимиста, јер су правни аргументи на страни Србије.

"Верујем да ће свест о опасности покушаја етнички мотивисане сецесије у међународно-правним односима бити узета као једна демаркациона линија за мишљење Међунардног суда правде. А, у том случају, мишљење Суда ће бити блиско интересима Србије. То је суштински разлог за оптимизам", казао је председник Србије.

Тадић наводи и да је у контактима с представницима Влада земаља које су признале независност Косова немали број њих призао да би били спремни да ревидирају свој став ако мишљење Суда буде да одлука о независности није била у складу са међународним правом.

Коментаришући полемике око Статута Војводине, Тадић је нагласио да је у том документу "изричито наведено да је Војводина неодвојиви део државе Србије и да је то питање једном за свагда стављено ад акта".

Говорећи о односима Србије и НАТО, Тадић је ту сарадњу оценио као врло интензивну, ипак додајући да је у овом тренутку "излишно говорити о даљим потезима".

"За нас у "Партнерству за мир" још има много неискоришћеног простора за сарадњу, и ми желимо да искористимо све могућности. Видећемо да ли ћемо имати и наредне кораке према НАТО. У крајњем случају, то ће бити одлука грађана Србије, јер без те одлуке није ни могуће приступити НАТО. То сада уопште није тема", рекао је председник Србије.

Press у Агенцији за лекове: Гарантујемо за вакцину

Репортер Пресса добио ексклузивно право да са стручњацима Агенције прође кроз комплетан систем који чека првих 140.000 доза вакцине типа „фосетрија". Из националне агенције тврде да неће пустити вакцину док не прође контроле

Тестирање узорака вакцине против свињског грипа почиње сутра у Агенцији за лекове и медицинска средства Србије. Репортер Пресса добио је ексклузивно право да јуче са стручњацима Агенције за лекове прође кроз комплетан систем који чека „Новартисову" вакцину. Тек после тога првих 140.000 доза вакцине типа „фосетрија" биће спремно за вакцинисање Србије.

Павле Зелић, ПР Агенције, каже нам да је вакцина њихов апсолутни приоритет и да ће се за неколико дана прецизније знати када ће да добије дозволу.

- Потпуно смо свесни озбиљности ситуације и колико је битно да вакцина што пре стигне до крајњих корисника. Цео поступак прилагођавамо ситуацији, али ни у једном тренутку нећемо ставити безбедност, ефикасност и квалитет у други план. Потврђивање тих критеријума био би апсолутни приоритет и овде то испитујемо, како кроз документацију, тако и анализу узорака - каже Зелић.

Спроводи нас кроз неколико чудних ходника, да бисмо стигли до Националне контролне лабораторије, где ће први узорак вакцине против свињског грипа бити тестиран. Пустили су нас да уђемо тек пошто смо обукли стерилна одела.

Упознајемо стручњаке који ће први у Србији имати прилику да лабораторијски испитају вакцину о којој прича цео свет и која изазива полемику и код нас. Кажу нам да се сваки тест обавља у одређеној лабораторији. Драгана Шмидлинг-Коруга, начелник микробиолошке лабораторије, тврди да је њихова лабораторија потпуно спремна да уради све потребне контроле вакцине против новог грипа, пандемијског соја А (Х1Н1).

Пре градње око луке - надокнада за земљиште

Пре него што зарије лопату и започне градњу стамбено-пословног комплекса на земљишту између марине Дорћол и Панчевачког моста, на парцелама чија је намена усвајањем измена Генералног плана (ГП) промењена из привредне зоне у градски центар, предузеће „Лука Београд" мораће да плати накнаду. На то га обавезује нови закон о планирању и изградњи који омогућава да се право коришћења земљишта, до којег су куповином компаније „Лука Београд" дошли њени власници, конвертује у право приватне својине плаћањем разлике између његове садашње тржишне цене и износа којим су пазарили право коришћења. Колико новца ће предузеће морати да издвоји засад није познато јер Министарство животне средине и просторног планирања још није донело правилник којим ће то бити регулисано.

Хоће ли искористити ту могућност и упустити се у реализацију „града на води", пројекта који предвиђа укупно 2,5 милиона квадратних метара на десној обали Дунава, у „Луци Београд" тврде да још нису донели коначну одлуку.

- Ми смо спремни за градњу прве фазе „града на води" и планирамо да започнемо радове после стабилизовања прилика на тржишту некретнина. Пре тога треба да се плати и накнада за конверзију која у другим земљама не постоји. Не знамо да ли ћемо искористити ту законску могућност, јер ако цена буде висока уз ионако превисоке накнаде за грађевинско земљиште, не само ми него нико неће имати интереса да гради. То значи да ћемо започети реализацију пројекта једино ако будемо имали економски интерес - објашњава Тијана Мунишић, директорка сектора за пи-ар и комуникације „Луке Београд".

Кнежевић сведочи против Цанета Суботића

Специјално тужилаштво у Београду ће наредне недеље предложити да се црногорски бизнисмен Ратко Кнежевић саслуша као сведок на суђењу Станку Суботићу Цанету и члановима његове групе који одговарају за шверц цигарета, сазнаје „Блиц недеље".

- Предлог да се Кнежевић саслуша као сведок Тужилаштво ће највероватније изнети у наставку главног претреса против Суботића који је би требало да буде одржан од 1. до 4. децембра - износи за „Блиц недеље" извор из правосуђа.

Могућност да Кнежевић сведочи на процесу против дуванске мафије најављена је још средином октобра, после разговора који су с њим у иностранству обавили представници Специјалног тужилаштва. У саопштењу издатом непосредно након овог сусрета, овај посебни орган гоњења је изнео да ће прикупљени подаци бити „посебно разматрани с аспекта могућности коришћења у покренутим кривичним поступцима, њиховог проширења или покретања кривичних поступака".

Повод за разговор српског тужилаштва и црногорског бизнисмена биле су Кнежевићеве тврдње објављене у црногорским, српским и хрватским медијима о кријумчарењу цигарета на подручју Западног Балкана и Италије крајем прошле деценије. Овај бивши саветник црногорског премијера Мила Ђукановића и његов кум летос је јавно оптужио Ђукановића и Станка Суботића да су били организатори „дуванске мафије", која је од тог посла зарадила милијарде долара.

Српски део поменуте мафије, тврдио је Кнежевић, предводио је Станко Суботић на основу договора Мила Ђукановића и тадашњег шефа српског ДБ-а Јовице Станишића. Кнежевић је, између осталог, још рекао „да у званичним документима тужилаштва у Барију постоје докази, црно на бело, да су фирме Станка Суботића са седиштем у Лихтенштајну 'Цодедзз' и 'Дулњицх' са седиштем на Кипру преко својих рачуна пребациле више од милијарду и сто милиона евра 1999. и 2000. године".