Преглед штампе (27. 11. 2009.)

Стране службе крију Дражу

Коначна слика о начину и месту погубљења генерала Драже Михаиловића биће склопљена када добијемо нове информације које смо затражили од иностраних архивских служби, које треба ускоро да стигну, изјавио је републички јавни тужилац Слободан Радовановић, који је на челу Државне комисије задужене за ову истрагу.

"Верујемо да архивске службе САД, Велике Британије и Русије у својим архивама крију писане трагове где је и како стрељан Михаиловић. Тражили смо те доказе и надамо се да ћемо на основу њих доћи до Дражиног гроба", рекао је Радовановић за Новости.

Како је рекао, сви "домаћи извори" су мање-више исцрпљени. "Немамо још сазнања ко је био у стрељачком воду, нисмо успели да дођемо до дела списа судског предмета у којима је тачно записано када је, ко и на ком месту извршио егзекуцију Михаиловића", рекао је републички тужилац.

Он је додао да га изненађује колико је Михаиловићева родбина незаинтересована да помогне да се сазна истина о његовој смрти, наводећи да се кћерка и унук Драже Михаиловића нису одазвали позиву да дају ДНК узорак.

Радовановић је, такође, рекао да је изузетно задовољан применом Закона о одузимању имовине. "Додуше, моја процена је да ће примена закона доживети 'пик' током следеће године. Али, већ је покренуто више од 300 финансијских истрага, полиција и тужилаштво раде пуном паром, већ је заплењена имовина у вредности већој од 100 милиона евра."

Републички јавни тужилац Слободан Радовановић изјавио је да је случај 14 екстремних навијачких група, чију је забрану тражио, тренутно у надлежности Уставног суда.

"Одређене су судије известиоци који сада раде по главним предметима. Када буду заказане расправе, бранићу на Уставном суду ставове тужилаштва да те навијачке подгрупе треба забранити, јер су њихови чланови починили низ кривичних и прекршајних дела", казао је Радовановић за "Новости".

"Да бисмо се изборили са овим проблемом, потребна је шира друштвена акција", додао је тужилац.

Према његовим речима, Закон о спречавању насиља на спортским приредбама требало би дорадити, поготово у овом сегменту.

Формирана је радна група која ће на томе радити и нови прописи ће обезбедити да и клубови сносе одговорност за понашање својих навијача.

На констатацију да му је замерено што је најавио покретање прекршајног поступка против "Звезде" и Владана Лукића, јер је носио навијачки дукс, Радовановић је одговорио да "треба да се зна да ће републички јавни тужилац реаговати и на такве, за многе баналне појаве, јер је то игнорисање напора државе да се поштује закон и уведе неки ред".

"Када тако нешто уради директор клуба, шта тек треба очекивати од навијача и њихових вођа", казао је он.

Републички јавни тужилац Слободан Радовановић изјавио је да је за осам месеци примене Закона о одузимању имовине стечене криминалом заплењена имовина вредна више од 100 милиона евра и покренуто више од 300 финансијских истрага.

Радовановић је рекао да је изузетно задовољан применом тог закона и да полиција и тужилаштво "раде пуном паром".

Заковани рејтинзи странака

Популарност странака у Србији, изгледа, једна је од најстабилнијих чињеница. То показује и истраживање урађено током прошле недеље на узорку од 1.198 испитаникау које је „Политика" имала увид. Демократска странка је за један процентни поен изнад Српске напредне странке, а њих две имају скоро четири пута више бирача од „трећепласиране" Српске радикалне странке.

Ако су странке стабилне, владајућа коалиција то не би била када би се послушао став бирача. Јер 36 одсто бирача мисли да Г17 плус не треба да буде у власти, док 31 одсто мисли да у њој не би требало да буде Социјалистичка партија. Чак 51 одсто бирача не одобрава постојећу владајућу коалицију, а она није по вољи ни четвртини гласача Демократске странке, односно 45 одсто људи који су на изборима заокружили Социјалистичку партију.

И ово истраживање показује да је незапосленост проблем број један у Србији. То тврди 35 одсто бирача. Проблем број два је низак стандард, што је уверење 16 одсто становника Србије. Иначе, чак две трећине грађана Србије мисли да живи испод просечног стандарда. Зато није необично да 58 одсто испитаника мисли да у Србији нема средње класе - која је стабилизатор сваког друштва.

Свака странка има свог фаворита за патријарха

Политичке странке користе макар и минимум свог утицаја на Српску православну цркву у настојању да виде своје фаворите на трону новог поглавара. Јер мало која од њих је имуна на мишљење владика и гадљива на политичке поене које добар однос са Црквом може да им донесе. Јавна је тајна да је митрополиту црногорско-приморском Амфилохију Радовићу наклоњена Демократска странка Србије. Оно што је владика Филарет за радикале, био би то владика Иринеј Буловић за Демократску странку да се јасније одредио према Милошевићевом режиму. Зато би избор ДС ипак био владика Иринеј нишки, иако у тој странци већина није претерано заинтересована за догађања у Цркви.

Не либећи се примитивне борбе, политичке странке недопустиво црквена питања увлаче у Скупштину. Недавни инцидент Томислава Николића око одавања почасти преминулом патријарху, скандал Гордане Поп Лазић, посланице СРС, бацањем ципеле у лице председавајућој Скупштине о томе сведоче. Цела представа у Скупштини одиграна је поводом писма Синода СПЦ о Статуту Војводине, за које су радикали тврдили да га је потписао владика бачки Иринеј, који је то демантовао. Употреба имена владика у политичке сврхе није ништа ново, кажу у СПЦ.

- Учестало помињање владике Иринеја бачког у већини медија у контексту блискости са владајућом гарнитуром јесте покушај дискредитације владике. На овакво писање гледа се као на хајку коју лансирају кругови који нису пријатељски расположени ни према владици бачком ни према СПЦ - каже за „Блиц" извор из Патријаршије.

Извор „Блица" тврди да владајуће странке у Србији и кругови блиски председнику Србије немају односе са владикама у СПЦ на начин како им се то углавном спочитава у медијима.