Обележен Дан САНУ

Највиша научна установа у земљи Српска академија наука и уметности свечано је обележила  Дан Академије, у знак сећања на датум оснивања Друштва српске словесности 1841. године, из кога је потекла.

Председник Србије Борис Тадић рекао је, обраћајући се члановима САНУ, да је Србији потребна иновативност у вођењу преговора о статусу Косова и Метохије, али и у међународној политици, науци, привреди здравству, енергетици и образовању.

"То је оно што Србији данас треба, другачији приступ, јер онај ко није научио лекцију да ригидан, крут и претерано традиционалан приступ, који није дао резултате, не може бити понављан у будућности, губи право на легитимитет да обавља посао у садашњости", рекао је председник Тадић.

Свечано обележавање Дана Српске академије науке и уметности је прилика да споменемо најважније догађаје који су се збили током године, али и за детаљан преглед рада и резултата Академије, рекао је председник САНУ Никола Хајдин.

Подсетио је да је током ове године обележено 130 година од рођења научника Милутина Миланковића као и 100 година од рођења композиторке Љубице Марић.

Према његовим речима, у оквиру интезивних међународних контаката, током године Академију је посетио и генерални директор ЦЕРН-а, где су пре три дана добијени први судари честица у великом научном подухвату у коме учествује и САНУ.

"Недавно су одржани и избори нових чланова САНУ, који су веома важни јер од њих зависи да ли ће Академија успешно испунити задатак који јој је намењен у друштву", рекао је Хајдин.

Министар за науку и технолошки развој Божидар Ђелић напоменуо је да постоји директна веза између научних идеја, економије и развоја друштва.

Само јака Србија је у стању да одбрани све њене националне интересе рекао је Ђелић и најавио да ће наредна година бити први корак ка успостављању средњорочног циља о издвајању један одсто бруто производа за науку који би требало да буде остварен за пет година.

Прве академике бирао краљ

Друштво су основали Јован Стерија Поповић и Атанасије Николић, а својим печатом и потписом потврдио кнез Михаило Обреновић.

Данас респектабилној научној установи каква је САНУ,  пут је утрт 1. новембра 1886. године, доношењем Основног закона Краљевско-србске академије којим је Академија основана.

Законом је било одређено да прве академике бира краљ, а да затим академици даље сами бирају нове чланове. Тако је пет месеци по оснивању Академије краљ Милан Обреновић именовао првих 16 академика, по четири редовна члана у четири одељења Академије.

За првог председника именован је Јосиф Панчић, а за секретара Јован Жујовић. Већ од наредне године академици су сами бирали сталне и дописне чланове.

Претходници српске краљевске академије били су Друштво српске словесности, Српско учено друштво и Краљевско-србска академија. Име је променила 1947. године када је преименована у Српску академију наука, а потом законом из 1960. године у Српску академију наука и уметности.

Данас САНУ броји 183 чланова, 106 редовних и 77 дописних, који делују у осам одељења - двоструко више него што их је било приликом оснивања Академије.