Стоп насиљу над женама

У Србији и свету данас се обележава Међународни дан борбе против насиља над женама. "Ниједна жена мање, ниједна мртва више", слоган је овогодишње кампање на дан борбе против насиља над женама.

У Србији је у првих осам месеци ове године, према подацима МУП-а убијено 26 жена, од којих је 14 убио неко од њихових најближих. Осим сигурних кућа, женама помажу и СОС кол центри, посебно важни за жене ромске националности.

"За целу годину имали смо 172 позива, процесуирана су 22 случаја новчаним казнама. Жене су се углавном враћале насилницима" каже Даница Јовановић из СОС-а Нови Бечеј.

Надлежни у СОС-у Врање истичу да по ономе што се на југу Србије десило у 2008. години, од марта до децембра када је 5 жена убијено, појединци у институцијама, којима су се ове жене обраћале за помоћ, за примену закона, нису препознали тај битан сегмент, опасност насилника који прети женама или деци у породици.

Најчешће казне против насиља над женама су забрана приласка жртви, а ређе измештање насилника из породичне средине.

Србија је у борби против насиља над женама направила значајан корак у институционалним оквирима, али ипак забрињава чињеница да је у 2008. године забележено више од 7.000 случајева насиља над припадницама лепшег пола, оцењено је на седници одбора Скупштине Србије за равноправност полова.

Државни секретар у Министарству рада и социјалне политике Снежана Лакићевић-Стојачић истакла је у расправи за округлим столом, поводом Међународног дана борбе против насиља над женама, да је пораст броја жена које су жртве насиља у Србији поражавајући.

Указавши да је 2004. забележено 1.090 случајева насиља над женама, а у наредне три године више од 3.000, Лакићевић-Стојачић је оценила да је забрињавајући податак да је лане пријављено више од 7.000 случајева насиља над женама и девојчицама.

Према њеним речима, та цифра указује на појачану насилност у српском друштву с једне стране, али и на чињеницу да су, захваљујући означавању насиља у породици као неприхватљивог друштвеног, економског и социјалног проблема, жене охрабрене да насилнике пријаве.

Истакавши да је Србија остварила значајан напредак у пооштравању казни починиоцима кривичних дела насиља над женама, Лакићевић-Стојачић је упозорила да и даље забрињавају неажурно доношење судских пресуда, висина изречених казни и неадекватна осуда јавности.

Она је подсетила да је оснивање прве сигурне женске куће 1994. године био револуционарни корак, али да се борба против насиља над женама не може сводити само на те установе, које су "нужно зло" и о којима се не може говорити као о једином излазу и спасу за све жене које су жртве насиља.

"Институционализација сигурне женске куће као решавања проблема може бити погрешан пут, којим се шаље погрешна порука, јер жене и деца жртве насиља треба да остану у свом дому, а насилник је тај који треба да га напусти", указала је Лакићевић-Стојачић.

Знатно унапређен правни оквир за заштиту жена

Потпредседница Скупштине Србије Јудита Поповић истакла је да је недопустиво да у 21. веку половина светске женске популације трпи физичко и психичко злостављање и да свакодневно буде изложена опасности од злостављања.

"У Србији је свака трећа жена преживела физичко насиље у неком периоду живота, а свака осма девојчица потврдила да је била жртва сексуалног злостављања", навела је Поповићева, указавши да су насиљу најчешће изложене жене с посебним потребама и припаднице ромске популације.

Она је додала да је у Србији знатно унапређен правни оквир за заштиту жена од дискриминације и злостављања и изразила очекивање да ће закон о родној равоноправности у Скупштни Србије бити усвојен до краја године.

Председница Одбора за равноправност полова Гордана Пауновић-Милосављевић указала је да је у Србији током прошле године убијено 49 жена и да је највећи број њих страдао од руке партнера или брачног друга.

Она очекује да ће декларација против насиља над женама, на чијој изради ради то скупштинско тело, бити упућена у процедуру почетком следеће године.

Светски дан борбе против насиља над женама, први пут је установљен 25. новембра 1981. године у Боготи, а на тај дан УН, владе и хуманитарне организације широм света позивају све друштвене актере да се укључе у активности које за циљ имају спречавање насиља над женама .

Жене у Србији сваке године имају све већу подршку друштва и државе да насилнике у породици пријаве и напусте, оцењују стручњаци.

Координатор Саветовалишта за породицу Весна Станојевић рекла је да је од почетка године Сигурну кућу у главном граду назвало око 4.300 жена које су на тај начин пријавиле неки од облика насиља које трпе.

У истом периоду прошле године Сигурна кућа примила је две стотине позива мање, рекла је она и додала да то не мора да значи да је насиље у породици повећано у Србији, већ може бити и последица подизања свести жена, и друштва у целини да насиље не треба трпети, већ пријавити.