"Млади се такмиче ко ће узети више екстазија"

Мира Ковачевић је, гостујући у Дневнику РТС-а, истакла да је главна порука државе младима на фестивалу Егзит "Музика ДА, дрога НЕ", као и да је тај апел важан, али да је потребна и акција полиције.

"Мени је драго да нагласим да су тамо присутне невладине организације, млади људи који својим вршњацима могу да укажу на ризике којима се излажу уколико узимају неке супстанце и пруже неку врсту помоћи", наводи Ковачевићева.

На питање колико су опасне нове дроге које су се појавиле тј. јефтине таблете, Ковачевићева каже да је опасно такмичење младих у томе ко ће већу количину тих супстанци да узме.

"Најопасније је то што се млади такмиче ко је узео веће количине. Некада је било 'колико сам више попио', а сада је 'колико сам узео више екстазија'. Полиција и сви стручњаци раде свој посао, али треба да формирамо те младе људе да имају самоконтролу и да знају шта смеју да раде", додаје Ковачевићева.

Указала је да званични подаци показују да је осам одсто популације Србије користило дрогу и додала да се 99 одсто тога односи на коришћење марихуане.

Напомиње да се тренутно од хериона лечи више од 1.000 у београдском региону.

"Када тај број мултиплицирамо са оним који нису на тој врсти лечења него некој другој онда можемо рећи да уопште у Србији неких 6.000, 7.000, 8.000 зависника је на лечењу", рекла је Ковачевићева.

Додала је да према светским статистикама се сматра да 10-20 одсто зависника уопште потражи помоћ здравственог система.

"Сматрамо да је врло добро што је држава стала иза тога, на стручњацима је да препоруче програме који су ефиксни, на држави је да обезбеди законски и сваки други основ да се то ради континуирано и да постане неки део наше праксе, а на медијима је да преносе те поруке", објаснила је Ковачевићева.

Породица и школа – кључни у усмеравању младих 

Навела је да је важно и смањење понуде дроге на илегалном тржишту, на улицама, али и смањење потражње да млади не траже, не интересују се за дроге и нису тако знатижељни и лаковерни и склони да улазе у ризик да пробају непроверене супстанце.

Одговарајући на питање како утицати да то не раде, Ковачевићева истиче да је то је јако дуготрајан и комплексан процес.

"Породица има прво и централно место, напомињем да је школа друго место, јер на часовима можете добити информације не само зашто не дроге него и шта уместо тога", додала је директорка Специјалне болнице за болести зависности у Драјзеровој.

Као пример је навела исламски модел где се примењују забране, али и алтернативе.

Са једне стране забрањени су пиће и цигарете за малолетнике, ограничено име је време када могу да улазе у кафиће и ресторане, а са друге стране је понуђено у оквиру школе и ваннаставних активности квалитетно проведено време и у неке активности школа је укључила и родитеље који тако ангажовааније проступе решавању пробелма.

На питање да ли на младе може утицати да виде до каквих све последица може довести конзумирање наркотика, Ковачевићева каже да је то врло индивидуално како ко реагује на то.

"Може се искористити и то, али већина младих када први пут узме неку психоактивну супстанцу уопште не размишља о томе да ће стићи до тога да је завистан толико или да има таква оштећења здравља као особе које се могу тако приказати", додала је Ковачевићева.

Поред тога, навела је да се бори да се Специјална болнице за болести зависности у Драјзеровој приближи људима тако што ће изаћи у друштво и да на тај начин омогући људима да од стручњака у неком другом амбијенту који није болница добију праве информације што и сада могу добити на Фејсбук страници болнице и на сајту.