Евидентирано 230 малолетних миграната без пратње

У Србији је евидентирано око 230 малолетних миграната без пратње, изјавио је државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Ненад Иванишевић.

"Када говоримо о Балканској рути говоримо о последњих годину дана и око 200 до 230 деце које смо успели да евидентирамо, а који су у врло специфични", рекао је новинарима Иванишевић након отварања скупа "Подршка малолетним мигрантима без пратње у Србији".

Како каже, није реч о укупном броју деце, већ о деци која су била без родитељског старања, односно без пратње некога ко се сматра пунолетним.

Наводећи да је отприлике око 230 случајева евидентирано, он је истакао да су ти случајеви решени на разне начине, пре свега у сарадњи са Агенцијом УН и невладиним сектором.

Према његовим речима, решени су делом кроз азилну процедуру, а делом и повезивањем са породицама које су евентуално раније отишле у Западну Европу.

"Србија је прва земља која је свим пружаоцима услуга социјалне заштите послала обавезујућа упутства још крајем марта прошле године, где смо јасно дефинисали на који начини и шта треба да се уради у сваком случају када се појави малолетно дете", рекао је Иванишевић.

Како је рекао, важно је истаћи да је сваком од те деце био додељен старатељ испред надлежног Центра за социјални рад, односно да ниједно дете није било остављено само, већ да су институције система бринуле о њима.

На питање да ли Србија има довољно капацитета и институција да се са тим проблемом озбиљно избори, Иванишевић је истакао да ће Србија, захваљујући пројекту Владе Швајцарске, успети да подигне тај капацитет.

"Предвиђена је доградња и изградња нових капацитета у три тачке у Србији – у Суботици, Београду у Дому 'Васа Стајић' и у заводу у Нишу. То су тачке где се на најбржи и најбољи начин, а све водећи рачуна о интересу детета, може пружити заштита на најбољи начин", рекао је Иванишевић додајући да је предвиђено подизање капацитета за око 50 места.

Наводећи да кретање малолетних миграната без пратње није само карактеристика ове кризе, он је истакао да је наша земља на транзиционој рути, да имамо велико кретање малолетника у оквиру регије земаља и то не само погођених ратом.

Јована Михајловић из швајцарске Канцеларије за сарадњу са Србијом при амбасади Швајцарске рекла је да канцеларија у оквиру миграционог партнерства, споразум који је потписан између Швајцарске и Србије, развија пројекте у области миграције.

"У протекле четири године Швајцарска је определила за те пројекте 4,3 милиона швајцарских франака. Пројект везан за малолетника без пратње је у вредности 600.000 швајцарских франака на 3,5 године, а министарство је директан партнер и извођач у сарадњи са НВО и међународним организацијама", објаснила је Михајловић.

Према њеним речима, идеја је била да се један од захтева Акционог плана за поглавље 24 успостави на што бољи начин, односно да се стандарди у области заштите малолетника без пратње, које прописује ЕУ, успоставе и у Србији.

"То значи да малолетници без пратње, посебно девојчице, имају адекватну заштиту како у смислу збрињавања, смештаја, тако и у смислу адекватних услуга које би добијале у институцијама које су по законима предвиђене да им пруже заштитуту", рекла је Михајловићева.

Како је истакла, кроз овај пројекат Србија би на неки начин била потпомогнута да на што бољи начин испуни задатке из Акционог плана за поглавље 24 јер Швајцарска подржава Србију на њеном европском путу.