Времеплов (10. мај 2016)

1594. - Спаљене мошти Светог Саве на Врачару у Београду

Тело Светог Саве, једног од твораца српске средњовековне државе, оснивача српске цркве, зачетника српске књижевности и најмлађег сина великог српског жупана Стефана Немање, почивало је од 1237. године у Милешеви. Спаљивању моштију, 359 година после његове смрти, претходио је устанак Срба у Банату под епископом банатским Светим Теодором Вршачким, у којем су устаници носили иконе Светог Саве. Турски султан Мухамед III наредио је Синан - паши да по сваку цену угуши побуну Срба. Синан-паша је, знајући да се на гробу Светог Саве у Милешеви окупљају не само православци већ и Турци верујући у исцељење,  наредио је да се ковчег донесе у Београд и ту јавно спали. Турци су пронели ковчег из Милешеве кроз целу Србију, све до пред Београд, на поље Врачарево, како би Срби са обе стране Дунава видели чин спаљивања. Спаљивањем моштију Светог Саве Турци су желели да униште његов култ, потисну  хришћанство и униште симбол српске традиције и историје. Мошти су спаљене,  али је Светосавље надживело турско ропство.

1760. - Рођен Клод Жозеф Руже де Лил, књижевник и композитор, аутор "Марсељезе"
(Лон л Соније, 10. 05. 1760 - Шуази л Руа, 26. 06. 1836)

1844. - Основан Народни музеј у Београду

Народни музеј основан је актом Попечитељства просвештенија Србије, који је потписао начелник Попечитељства, писац Јован Стерија Поповић. Рад на прикупљању старина отпочео је много раније. Године 1842, у Србији је упућен позив да народ прикупља значајне старине, које су се чувале у тадашњем Попечитељству финансија. Захваљујући томе, већ на почетку рада Народни музеј је располагао колекцијом вредних књига, ретког оружја, старог новца и слика. Брига о Музеју поверена је Друштву српске словесности, а смештен је у Капетан - Мишином здању. Зграда у којој се данас налази Народни музеј подигнута је 1903. године, по пројекту Андре Стевановића и Николе Несторовића. У фондовима музеја налази се око три стотине хиљада музејских предмета, од којих је највреднији рукопис Мирослављево јеванђеље.

1847. - Рођен Јоца Савић, позоришни глумац и редитељ
(Нови Бечеј, 10. 05. 1847 - Минхен, 07. 05. 1915)

1854. - Умро Константин Богдановић, политичар, публициста и књижевни критичар
(Рума, 14. 03. 1811 - Нови Сад, 10. 05. 1854)

1864. - Донет први војно-судски закон у Србији

1871. - У Франкфурту на Мајни потписан мировни споразум о завршетку Француско -
пруског рата

1873. - Умро Лаза Телечки, позоришни глумац и редитељ
(Куманe, 23. 07. 1839 - Нови Сад, 10. 05. 1873)

1889. - Умро Михаил Јефграфович Салтиков - Шчедрин, руски књижевник
(Спас-Угол, 27. 01. 1826 - Петроград, 10. 05. 1889)

1895. - Основано Друштво за подизање храма Светог Саве на Врачару, за првог председника изабран митрополит српски Михаило

1899. - Рођен Фред Астер (Фредерик Аустерлиц), амерички играч и филмски глумац
(Омаха, 10. 05. 1899 - Лос Анђелес, 22. 06. 1997)

1904. - Умро Хенри Мортон Стенли, енглески новинар и истраживач
(Денби, 28. 01. 1841 - Лондон, 10. 05. 1904)

1920. - Рођен Ерих Декер, сликар и позоришни сценограф
(Лајпциг, 10. 05. 1920 - Београд, 07. 01. 2001)

1922. - Рођен Миодраг Протић, сликар, теоретичар и историчар уметности, оснивач и
први управник Музеја савремене уметности у Београду  (Врњачка Бања, 10. 05. 1922 - Београд, 20. 12. 2014)

1923. - Краљевина Срба Хрвата и Словенаца и Грчка склопиле Конвенцију о оснивању
"слободне зоне" у Солуну

1931. - Рођена Олга Оља Ивањицки, сликарка, једна од оснивача групе "Медиала"
(Панчево, 10. 05. 1931 - Београд, 24. 06. 2009)

1933. - Нацисти спалили преко 25 хиљада књига "декадентних" писаца пред зградом
Рајхстага у Берлину

1939. - Освећени темељи Храма Светог Саве на Врачару

1939. - Рођен др Влајко Брајић, професор Правног факултета у Београду, академик
(Липово, 10. 05. 1939 - Београд, 01. 10. 2004)

1939. - Рођен Ивица Видовић, хрватски позоришни, филмски и ТВ глумац
(Београд, 10. 05. 1939 - Загреб, 18. 04. 2011)

1940. - Немачка напала Белгију, Холандију и Луксембург у Другом светском рату

1946. - Рођен Марко Ницовић, адвокат, начелник Управе за сузбијање криминалитета
СУП-а Београд, председник Светске карате конфедерације, директор Борда међународне полиције за наркотике (Колашин, 10. 05. 1946)

1958. - Рођен Владимир Дивљан, музичар, гитариста и певач групе "Идоли"
(Београд, 10. 05. 1958 - Беч, 04. 03. 2015)

1977. - Умрла Џоан Крафорд, америчка филмска глумица, добитница "Оскар"-а
(Сан Антонио, 23. 03. 1908 - Њујорк, 10. 05. 1977)

1979. - Умрла Ита Рина (Италина - Ида Кравања), филмска глумица
(Дивача, 07. 07. 1907 - Будва, 10. 05. 1979)

Ита Рина је била прва наша филмска звезда која је стекла међународну славу. Свој деби имала је већ са 20 година у филмовима "Двоје испод небеског свода" и "Последња вечера". Њену лепоту запазио је немачки филмски продуцент Остермајер, који је позива у Берлин на пробна снимања. Тамо је 1926. снимила први филм "Шта деца крију од родитеља", а затим је у Немачкој и Чехословачкој снимила још десетак филмова, међу којима су најзначајнији "Еротикон" Густава Махатија и "А живот тече даље" са Звонимиром Рогозом. Одбијала је позиве да оде у Холивуд. Пред рат је снимила филмове "Централа Рио", "Велови страсти", "Срамота" и "Фантом Дурмитора", а затим се удала за београдског инжењера Миодрага Ђорђевића и постала Тамара Ђорђевић. На платну се појавила поново тек 1960. године у филму Вељка Булајића "Рат". Последње године живота провела је у Будви, где је и преминула.

1990. - Рођена Ивана Шпановић, атлетичарка, скакачица у даљ, европска шампионка (Зрењанин, 10. 05. 1990)

1997. - Катастрофални земљотрес у Ирану

2006. - Умро Александар Зиновјев, руски филозоф и књижевник, професор
Филозофског факултета у Москви, дисидент (29. 09. 1922 - Москва, 10. 05. 2006)

2013. - Умро др Вук Флоријан, интерниста-кардиолог, професор Медицинског
факултета у Београду (945 - 10. 05. 2013)

2014. - Умро Радомир Бегенишић, дипл. економиста, помоћник министра културе
Србије  (Ластва Требињска, 1936 - Београд, 10. 05. 2014)