"Блиц" и "Новости" најчешће крше претпоставку невиности

Претпоставку невиности у медијским извештајима најчешће су кршили дневни листови Блиц и Вечерње новости, наводи се у резултатима истраживања Партнера за демократске промене.

Подаци показују да РТС, РТВ, Данас, Јужне вести, Б92, као и Студио Б нису ниједном прекршили претпоставку невиности у извештавању у посматраном периоду.

Истраживање је спроведено од 25. маја до 31. августа 2015. године, у 14 дана, а посматрано је укупно 14 медија - шест дневних листова Политика, Данас, Курир, Блиц, Информер и Вечерње новости, пет телевизијских станица Радио-телевизија Србије, Радио-телевизија Војводине, Б92, Студио Б и Пинк и три интернет портала Мондо, Телеграф и Јужне вести.

Како се наводи, претпоставка невиности крши се у 66 одсто наслова у посматраним медијима. У текстовима су као извршиоци кривичних дела, без претходне одлуке суда, окарактерисане само пунолетне особе, што се оцењује као напредак.

У текстовима се крши и право на приватност, када се то не чини објављивањем пуног имена и презимена, наводи се где особа ради, колико је стара, адреса на којој живи, национална припадност, раса, детаљи о здравственом стању и други детаљи из живота појединца. Ове информације по правилу прате неименовани извори.

Када је реч о навођењу неименованих извора поново доминирају Блиц и Вечерње новости, који су од укупно 73 текста са таквим изворима, објавили 19 (26 одсто), односно 15 (20,5 одсто). Неименовани извори чешће су из полиције.

У истраживању су праћена и саопштења Министарства унутрашњих послова, за која се наводи да не именују осумњичене, као и да поштују њихову приватност, а посебно приватност жртава кривичних дела.

Као проблем је наведено цурење информација из полиције, јер се у неким медијима појављују биометријске фотографије потребне за добијање личних докумената, које поседује само полиција.

"Полицијски службеници без адекватне контроле приступају подацима о личности, што неки од њих користе да продају медијима. Подаци који по закону имају јасну сврху на неки начин завршавају у медијима", рекао је представник Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Златко Петровић.

Додао је да постоји проблем и са снимцима хапшења на МУП-овом сервису на којима људи могу да препознају осумњичене.

Представница Комисије за жалбе Савета за штампу Невена Кривокапић истакла је да та институција добија мали број жалби које се односе на повреду приватности или претпоставке невиности.

"У 2015. години пристигло је 109 жалби, Комисија је разматрала 93, од чега се само шест односило на повреду та два права. Четири жалбе су поднете због кршења претпоставке невиности и две због повреде права приватности", рекла је Кривокапићева.