Циљеви Србије за смањење гасова са ефектом стаклене баште

"Србија данас има 36 постројења за пречишћавање отпадних вода од чега шест раде пуним капацитетом. У процесу приступања Европској унији, Србија ће бити у обавези да има 320 оперативних постројења за пречишћавање отпадних вода који су у потпуности усаглашени са стандардима ЕУ", изјавила је државни секретар за заштиту животне средине Стана Божовић.

На скупу који је, после потписивања Париског споразума у Њујорку, организовао Централноевропски форум за развој, она је указала на значај постизања тог споразума и указала да је Влада Србије је међу првих 10 држава света која је Секретаријату Оквирне конвенције о промени климе доставила своје циљеве смањења емисије гасова.

Божовић је истакла да су значајни кораци већ направљени до сада, тако да је сектор заштите животне средине из "црвеног" прешао у "зелену" фазу у припремама поглавља 27 за приступање ЕУ, наводи се у саопштењу Цедефа.

Амбасадорка Француске у Србији Кристин Моро је, такође, указала на значај потписивања споразума у Њујорку и да сам датум није случајно изабран - 22. април је од 1970. Дан планете Земље, а управо будућност планете зависи од примене Париског споразума.

Свет треба да се радује успеху ове церемоније потписивања, као и усвајању Споразума у децембру месецу прошле године, након тешких и дугих преговора, рекла је она.

Париски споразум ће ступити на снагу када га 55 одсто земаља које емитују 55 одсто светске емисије гаса са ефектом стаклене баште, буде ратификовало.

Рад на овом питању ће за Француско председништво задржати ознаку "хитно".

Не сме се више губити време, јер се климатске промене убрзавају, а ефекти се свакодневно осећају. Треба такође, упоредо са правним процедурама, одржати ритам, како би се мобилисале владе, цивилна друштва, свет привреде, и како би се што брже успоставиле ефикасне мере енергетске транзиције.

Само неке од последица климатских промена су поплаве, суше, топлотни таласи...Србија је већ осетила ове последице и доживела екстремне губитке, наводи се у саопштењу.

Поплаве у 2014. утицале су на смањену производњу електричне енергије за 40 одсто, оставили су загадјене водотокове и штету већу од 1,5 милијарди евра.

Штете у пољопривреди од суша су 2012. биле веће од две милијарде долара, смањени су приноси, појавио се афлатоксин у кукурузу. Као последица топлотних таласа 2007, повећао се број смртних случајева у Београду, истиче се у саопштењу са климатског панела.