Органска школа коју ђаци воле

Стручњаци кажу да је важно да 7.000 ученика, који похађају те школе, имају добра знања о органској производњи и светском тржишту органске хране које је вредно 60 миљарди долара и једно од ретких које расте, упркос економској кризи.  

На практичној настави, у пластеницима Пољопривредне школе у Крњачи је радно. Без хемијских средстава, ученици узгајају поврће и воће. Када су им на почетку друге године понудили изборне предмете, готово сви су хтели да похађају органску пољопривреду.  

Због великог интересовања, директор школе у Крњачи, баш као и много његових колега, послао је Заводу за унапређивање образовања и васпитања предлог да се уведе нови образовни профил - техничар органске пољопривреде.

Драган Филиповић, директор Пољопривредне школе са домом ученика у Крњачи каже да је писани захтев упућен.

"Нажалост још немамо повратну информацију али немамо ни информацију да до тога неће доћи. Ја се надам да ћемо заједно са Заводом и у крајњој линији са Министарством просвете изаћи у сусрет ученицима у наредним генерацијам који желе да се баве органском производњом", каже Филиповић.

У Заводу кажу да тржиште рада још нема потребу за тим смером и да је знање о органској пољопривреди и без њега доступно.

"Наши наставници имају обавезу да кроз одговарајуће стручне предмете који су обавезни неке исходе објасне на принципима органске производње. Такође, предмет професионална пракса има елемената где могу ученици да се упознају са органском производњом", каже Радиша Микарић из Завода за унапређивање образовања и васпитања.

У педесет пољопривредних школа широм Србије армија ђака опредељена је за органску производњу из еколошких разлога али и зато што се органска производња много више исплати од конвенционалне пољопривреде

Чини се да је прошло време када су се у пољопривредне школе уписивали углавном лоши ђаци. Данас их похађају и ученици који су из основне школе донели преко 95 бодова.

Њихов мотив је да стечено знање примене на сопственим газдинствима. То је потенцијал Србије и баш зато је неопходно увести органски смер, сматрају стручњаци.

"Овог тренутка нема довољно ни знања ни ученика да би могли да подрже развој органске производње у Србији, али органска производња јесте посао будућности", рекла је Нада Мишковић из Асоцијације "Serbia organica".

Европске интеграције нас обавезују да под органском пољопривредом имамо минимум 3 одсто ораница, таквих ораница у Србији тренутно је 0,25 одсто.