И рад и учење

Прву варницу у фабричкој хали ученик Александар направио је уз помоћ мајстора Аце. У школи греје столицу, у фабрици кује занат - два дана недељно уз надзор ментора са вишедеценијским искуством бравара-заваривача.

"Учим их оно што им треба, да науче да варе. Углавом долазе са добром основом, а они који дођу са жељом то је пола муке", рекао је Аца Михаиловић из "Заставе инпро" у Крагујевцу.

Готово целом разреду из Политехничке школе у Крагујевцу, смер бравар-заваривач био је прва жеља при упису у средњу школу. На завршној години више времена ће проводити у радионици него у учионици.

"Више ми се свиђа практична настава јер овде имамо могућност да радимо и да стекнемо искуство. Прво су нам показали како шта иде, већ смо сад почели мало и ми да радимо, правимо приколице за аутомобиле, за камионе", рекао је Александар Радојчић, ученик Политехничке школе у Крагујевцу.

Што направе, крагујевачка фарбика углавном извози. И бравари-заваривачи из Србије тражени су у иностранству. Нема их довољно ни на домаћем тржишту рада.

За половину ученика који у другој фабрици праве делове уграђене у авионе, пољопривредну механизацију и војну индустрију широм света, посао је већ загарантован.

Доказали су се, не само на пракси, него и у конкуренцији са другим школама на републичким такмичењима. Обучавају се на модерним машинама, а за то добијају и месечну стипендију од око 5.000 динара.

"Три месеца смо овде већ на пракси и потписали смо уговор на пет година да останемо овде да радимо после школе", каже ученик Политехничке школе Мирослав Симовић.

И у фабрици из Крагујевца која производи столарију, кажу, лакше дођу до купаца него до добрих мајстора. Зато учествују у њиховом образовању. Уче их целом производном процесу.

Ђорђе Косовац из компаније "Сунце Маринковић" у Крагујевцу каже да се упознају са другим операцијама како би били оспособљени да после неког времена буду у стању да самостално обаве неколико операција и направе готов производ - конкретно прозор.

Занат у рукама ипак не значи да могу да окаче књиге о клин.

"Планирам да наставим школовање неки други смер али да наставим", рекао је ученик Политехничке школе Стефан Тијанић.

Школовање могу да наставе на струковним студијама све до звања мастера. Да постану мајстори до сада су их додатних годину или две пошто стекну диплому обучавали на радном месту.

"Тешко да иједна школа може да напрви мајстора, мајстор се постаје у производњи, они ће да буду корак ближе масјтору зато што ће у те призводне хале да уђу много раније током школовања", рекао је директор Политехничке школе Стефан Којић.

Европски модел дуалног образовања бруси се по мери стручних школа у Србији. И привреде од које и зависи примена кооперативног система у целој земљи.

У пројекат немачког ГИЗ-а и Министарства просвете за сада је укључено десет, од првог септембра још четири трогодишње школе, осим за бравара завариваче и за и индустријске механичаре и електричаре.