Цвета црно тржиште оружја

Најчешћи правци кријумчарења ватреног оружја ка земљама западне Европе, према подацима полиције, су гранични прелази Хоргош и Келебија према Мађарској и Батровци према Хрватској. Оружје се често кријумчари и преко Црне Горе и БиХ.

Драгутин Илић из Управе криминалистичке полиције МУП-а Србије каже да је у последњих неколико година тренд кријумчарења оружја у сталном опадању.

"Разлог за то је све мање оружја на том црном или илегалном тржишту. Земље које су раније биле извор наоружања све мање постају извор тог наоружања због повећане цене тог оружја на западном тржишту", објашњава Илић.

У женевском Центру за истраживање промета лаког наоружања напомињу да се, док трговци оружјем профитирају, годишњи глобални економски трошкови оружаног насиља мере стотинама милијарди долара, и да су угрожени животи милиона људи.

Истраживач САС-а Бенџамин Кинг каже да посебно забрињава преусмеравање оружја из легалних у илегалне токове.

"Када нема озбиљне државне контроле, појединци који раде за државу могу да продају оружје", указује Кинг.

То се често доводи у везу са снабдевањем терористичких организација.

Ник Јензен Џонс из аустралијског САС-а каже да оружје, у зависности од тога где у свету делују, некада купују на тржишту, а некада и преко интернета.

Промет наоружања у свету у последњих пет година порастао је за 16 одсто.

По методологији коју користе Уједињене нације, процењује се да илегално тржиште чини 10 до 20 одсто легалног тржишта.

Јована Чарапић из Швајцарског САС-а наводи да, ако се узме у обзир да је у 2012. години Србија пријавила промет од 52 милиона америчких долара, може да се процени да је црно тржиште у Србији од 5,2 до 10,4 милиона долара.

Припадници Службе за борбу против организованог криминала сарађују са земљама региона, и са Европолом и Интерполом.

На основу броја успешно изведених акција по потерницама Интерпола, према званичним подацима, српска полиција је прошле године била међу пет најуспешнијих у свету.

Кријумчари оружја су углавном већ осуђивани криминалци. У 96 одсто случајева то су мушкарци између 20 и 30 година, док преостала четири процента представаљају жене између 50 и 60 година.