Краћа радна недеља – прескуп сат одмора?

Мање времена на послу, мање новца у новчанику, поручују послодавци. Истичу да ми и сада имамо радну недељу краћу од 40 сати.

"Код нас се у тих осам сати рачуна и пола сата паузе за доручак, ручак, исхрану, која се иначе не рачуна нигде у Европи – тако да ми практично и немамо радну недељу од 40 сати него имамо 37,5 сати, даље скраћивање би било непримерено с обзиром на могућности наше привреде", објашњава Небојша Атанацковић из Уније послодаваца Србије.

Питање скраћивања радне недеље, за неке синдикате је само лепа идеја. Недостају, кажу, јаки аргументи који би државу и послодавце убедили да у том случају не смањују зараду.

"Да се коцкам са тиме да због једног сата радног времена мање дневно добијем рецимо 10 одсто мању плату – мојој породици то не одговара, зато што ћу ја да седим код куће и да пијем кафу за тај сат. Е сад, ако бих ја могао да се тај сат запослим код неког другог, а то је веома тешко због стопе незапослености, према томе ја бих заиста био код куће сат дуже да пијем кафу", каже председник Уједињених гранских синдиката "Независност" Бранислав Чанак.

Поједини економисти оцењују да би скраћивање радног времена довело до већег запошљавања, чиме би се смањила понуда на тржишту рада.

"Капиталу то не одговара зато што ако имате велику понуду ви можете јефтиније да плаћате рад и самим тим да остварујете конкурентске предности, мислим да је то врло тешко спровести ако знамо да капитал контролише ипак политичке власти", истиче Горан Николић са Института за европске студије.

Радно време у Србији у складу је са стандардима Европске уније, истичу у ресорном министарству. Промене, кажу, не долазе у обзир без експертске анализе о последицама.

"Уколико постоје такве иницијативе – министарство ће да пронађе начин да уради једну свеобухватну анализу, можда и са пилот пројектом неког предузећа, да ли је то 37, 36 часова или како год на недељном нивоу, да пробају да евентуално измере све ове параметре који ће показати да ли је то добра идеја", указује помоћник министра за рад Зоран Лазић.

Француска је 2000. године скратила радну недељу са 40 часова на 35. Међутим, због великих отпора приватног бизниса правила су морала да се опусте, али је за јавне службе 35-часовна радна недеља остала.