У Србији "заглављено" 2.000 миграната

Ђуровић је на конференцији за новинаре рекао да је проблем то што је око 540 људи остало у прихватним центрима, док је велики број људи остао незаштићен јер покушавају на друге начине да се домогну неке од земаља у западној Европи.

"Велики је број њих у парковима, то су они који и даље илегално улазе у Србију или су ту затечени. Промењена је и рута којом се мигранти крећу. Око 75 одсто људи се сада креће рутом Турска-Бугарска-Србија и жели да стигне до Мађарске", рекао је он.

Према његовим речима, у прва три месеца ове године 1.886 особа је изразило наду за азил, њих 262 поднеле су захтев, а одобрено је 13 азила и издато 90 избегличких личних карата.

Међутим, сматра Ђуровић, највећи проблем на терену је шта радити са људима који не желе азил у Србији, али су избеглице по свом статусу, јер немају регуларан основ боравка, немају документа, слободу кретања, право на здравствену и социјалну заштиту.

"Решење би било издавање привременог ограниченог азила да не би били људи који се скривају по парковима, вагонима, они који не могу да уђу у хостеле и хотеле, не би били болесни и око њих се не би скупљале различите криминалне групе", рекао је Ђуровић.

Како је рекао, ми као друштво морамо управљати миграцијом јер она неће престати, због чега је неопходно израдити стратегију и механизме како помоћи људима који пролазе кроз Србију или добију азил у њој.

Психолог Центра Јана Стојановић рекла је да су посебан проблем са којим се суочавају запослени у Центру породице које су раздвојене и деца која путују без пратње родитеља.

"Људи се надају да ће брзо да се споје са остатком породице, али када схвате да је то дуготрајан процес постају очајни. Посебан случај су деца без пратње родитеља која су најчешће несигурна, дезоријентисана, истраумирана, рекла је Стојановићева.

Према њеним речима, једно од решења би могло бити формирање посебног центра који би се бавио оваквим случајевима, јер би нарочито деца могла бити третирана на одговарајући начин.

"То су деца која долазе из различитих култура, а ми немамо ни довољно преводиоца ни техничких могућности, а често недостаје и методологија како радити са њима", рекла је Стојановић.

У Центру за заштиту и пружање помоћи тражиоцима азила тренутно раде два психолога и два педагога, уз помоћ стручњака из Центара за социјални рад и Уницефа.