Шта јавност треба да зна, а шта јој се сервира о трагедијама

Медији су дужни да детаљно информишу јавност о деци или људима који су нестали. Али у последњем случају, када је исход потраге откриће о смрти детета, чак, како се претпоставља, самоубиство, по мишљењу стручњака, у извештавању се прешла граница.

Професор Раде Вељановски са Факултета политичких наука каже да медији морају да раде свој посао и да они морају да објаве ту информацију.

"Али она је функционална и онда када нема превише детаља. Људи се често нађу у тешким ситуацијама и помисле на то. Дакле, треба имати у виду да то треба да одврати свакога ко помишља на такве ствари", каже Вељановсаки.

Тако стоји и у закону, упућују правници. Сазнања мимо основне информације не смеју се објављивати без пристанка родитеља или старатеља, када је реч о малолетнику.

"То што један медиј прекрши такву једну обавезу не аболира друге медије од држања правила која се тичу прибављања сагласности", каже Марија Петровић, адвокатица из Центра за права детета.

Чак и када сагласност постоји, одговност новинара је пре свега интерес јавности.

"У последњој недељи смо имали прилику да видимо да се није водило рачуна нити о пијетету нити о томе да информација о другом малолетнику, који је деживео несрећу, може врло негативно да утиче на вршњаке, и у том смислу постоји обавеза да се такви садржаји не приказују", каже Петровићева.

Ни сензациоалистичке побуде ни обимни тиражи нису оправдање да се мобилним телефоном сниме прве реакције породице на вест о смрти ћерке и снахе. Интерес јавности стручњаци не налазе ни у објављивању разговора са породицом која је обавештена да су камере упаљене.

"То треба радити на врло деликатан начин, тек када те особе дођу мало к себи, када се мало примире, а опет и тада их треба поштедети свега тога јер оно што може да каже таква особа, то је нешто што може свако да каже ако му се тако нешто догоди. То у информатовном смислу није превасходно важно", сматра Вељановски.

"Кога брига зашто се неко убио, какве су околности убиства и самоубиства. Када буду одговорили на та питања, онда ће новинари и уредници да се другачије понашају према информацијама које имају, јер заиста није у интересу јавности да зна све најгнусније могуће детаље", каже Тамара Скроза, новинарка недељника Време.

Иницијали жртве и узрок несреће потврђен од надлежних, највише је што би требало да сазнате из медија о трагичном догађају. Али изгелда да се под рубриком црна хроника дно непрестано измиче.

Чини се да је најдрастичнији случај, заборављен у низу наредних, убиство малолетне Тијане Јурић. Поједини медији границу достојанства у том случају гледали су са велике удаљености.