Са којом дипломом најбрже до посла

Анестезиолози у Србији, чини се, немају слободан дан. Уместо обавезних 40 сати дежурства месечно, неретко дежурају још толико. Нема их довољно последњих 15 година, боје се да ће их у наредној деценији бити још мање.

"Често се дешава да анестезиолог који је дежуран позове и приправног анестезиолога и преко тога је потребан још један, тада се позива колега од куће који тада није на распореду", истиче председник Синдиката лекара и фармацеута др Раде Панић.

Специјализација би могла да буде пречица до посла. Међутим, за незапослене младе лекаре, само ако могу да је плате. Ко не може, мора да сачека први посао. Више од 1.600 лекара чека посао скоро две године, њих 40 више од седам.

"Лекари специјалисти су изузетно тражени, тешко се обезбеђују, одређених специјализација и нема на евиденцији или су у малом броју, углавном у Београду. НСЗ пружа могућност регионалне сарадње, поступак оглашавања на Интернет сајту у публикацији послови изузетно дуго траје док се не попуни одређено радно место", истиче Десанка Михаловић Ковач из Националне службе за запошљавање.

Најкраће на посао чекају инжењери електротехнике, грађевине, машинства, наставници математике, фармацеути. Да нам нарочито у ИТ сектору недостају стручњаци, приметили су и студенти који траже више места на факултетима са чијом се дипломом не мора на Биро.

"Знам да су студенти слали дописе Министарству у вези за проширењем буџетских квота за дефицитарна занимања, међутим на крају се ништа са тим конкретно није учинило", истиче председник Савеза студената Београда Боријан Соковић.

Соковић додаје да је проблем настао јер суштински не постоји национални оквир квалификација који регулише која занимања треба школовати и који доводи занимање у модерни светом пословања, већ се користи национални оквир квалификација који није мењан 20 и више година.

Иако се много очекује од Националног оквира, то није чаробни штапић, кажу у Министарству просвете. Он ће одредити које квалификације се како стичу - од формалног до неформалног образовања. Ако је неко по струци биолог, али ради као новинар, моћи ће да докаже да је квалификован за тај посао. Тржиште и привреда одређиваће ко ће на посао и колико чекати.

"Регистар ће вам помоћи да видите са којом тачно стеченом квалификацијом можете да радите одређени посао. Ми имамо проблем великог броја дефицитарних занимања, а
за која немамо довољно заинтересованих ни код деце, ни код студената да би радили одређене послове", истиче посебни саветник министра просвете Мирјана Бојић.

Србија је међу последњих десет земаља у Европи која ће добити Национални оквир кваллификација. На њега ће чекати бар још годину дана. Радна група пише нацрт Закона, а тек када буде усвојен, овај систем ће функционисати и у пракси.