Попис имовине протераних Срба, апел међународној заједници
Савез Срба из региона крајем прошле године покренуо је акцију евидентирања одузете, уништене, оштећене имовине Срба протераних из Хрватске, Словеније и Босне и Херцеговине. Попис траје до краја јуна, а до сада се пријавило више од четири хиљаде породица. По завршетку пописа биће састављен извештај који ће бити прослеђен међународним институцијама како би се на њих апеловало да помогну у решавању проблема.
Петар Зјалић, уместо у кући од 400 квадрата у Великој Глави крај Шибеника, већ 25 година живи као подстанар на Бањици. Не признаје му се радни стаж у Хрватској, па до исхода тужбе, у Србији прима минималну пензију. Остао је и без воћњака, маслињака, шест хиљада чокота винове лозе, механизације, стоке а породична кућа данас зараста у коров.
"Нисам могао да верујем да се то тако нешто десило. Ја сам мислио да су то само опљачкали, да су прозори и врата поскидани. Ја још тамо нисам био, све је демолирано, срушено", прича Зјалић.
Пописа имовине која је Србима у Хрватској, Словенији или Босни и Херцеговини одузета или уништена било је и раније. Међутим, са тим извештајима није била упозната међународна заједница.
Савез Срба из региона позива избегле да на њиховом сајту то пријаве.
Њихов извештај биће преведен на енглески и прослеђен на све релевантне адресе.
"УН, Савет Европе, ОЕБС, свим посланицима Европског парламента, Европској комисији... Хоћемо да урадимо једно лобирање код представника међународне заједнице да покажемо чињеницама да се ради о стотинама хиљада људи који не могу да поврате своја људска права", Миодраг Линта из Савеза Срба из региона.
Иако је споразумом о сукцесији предвиђено да приватна имовина и стечена права буду заштићена, у пракси то није случај.
Да би се тај споразум примењивао, поручују правници, потребна је политичка воља, јер државе потписнице нису спремне да примене преузете обавезе.
Професор Мирко Живковић са Правног факултета у Нишу каже да се то види тако што потписнице не желе да примене непосредне одредбе анекса Г иако је то могуће, позивајући се на недостатак двостраних уговора
"И позивају се на недостатак реципроцитета, а то, када имамо међународни уговор, значи да неко не жели да га примени", објашњава Живковић.
Споразум о сукцсесији највише се примењује у Републици Српској.
Према процени Савеза Срба из региона, избеглице потражују пољопривредно, шумско земљиште, куће, станове, њих 40 хиљада станарско право, док су десетине хиљада остале без радног стажа.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар