Батут: Нових 178 особа са ХИВ-ом у 2015.

Процењује се да једна од три особе од преко 3.000 особа које живе са ХИВ-ом у Србији не зна да је инфицирана.

Само у последња два месеца 2015. када се спроводи већина акција тестирања на ХИВ откривено је 45 нових случајева инфицираних ХИВ-ом.

То је четвртина од укупног броја новодијагностикованих случајева у 2015. години и чак двоструко више у поређењу са истим периодом у 2014. и 2013. години када је откривено по 20 нових случајева инфекције, наводи се у саопштењу.

Број особа код којих је дијагностиована ХИВ инфекција током 2015. године је за 37% већи него 2014. године (178 у односу на 130 особа).

Међу новооткривеним особама инфицираних ХИВ-ом у 2015. години већину су чинили мушкарци (173 мушкараца и пет жена), док је више од трећине свих случајева регистровано међу младима узраста 15-29 година (66 особа тј. 37 одсто).

Као и претходних година у односу на начин трансмисије ХИВ инфекције доминирају незаштићени анални сексуални односи у популацији мушкараца (129 случајева тј. 73 одсто), а следе незаштићени сексуални односи са особама супротног пола (27 случајева тј. 15 одсто.

Инситут за јавно здравље подсећа да је ХИВ и даље велики проблем за јавно здравље у целом свету.

Неприхватљива је чињеница да у Европи од 2,5 милиона особа које живе са ХИВ-ом, 30 до 50 одсто не зна да је инфицирано ХИВ-ом, а да чак половина особа инфицираних своју дијагнозу открије када им је имунолошки систем већ значајно нарушен, што условљава бројне здравствене компликације и лошији одговор на терапију. 

Две трећине особа инфицираних ХИВ-ом дијагностикује се касно, у узнапредовалом стадијуму ХИВ инфекције, што резултује лошијим исходом лечења, а у неким случајевима и смртним исходом унутар три месеца од дијагностиковања ХИВ инфекције.

Рано дијагностиковање ХИВ инфекције и благовремено лечење комбинованом антиретровирусном терапијом значајно смањује ризик од оболевања и умирања од АИДС-а (сиде), али и ризик од преношења ХИВ инфекције на друге, указали су из Института за јавно здравље.