Да ли опасне секте делују и у Србији?

Од летка у поштанском сандучету до припадника јапанске секте у црногорском хотелу. Шездесет Руса и Јапанаца, чланова секте Аум шинрикјо, привукли су пажњу полиције када су тражили да у изнајмљеном хотелу не буде особља и да се искључе камере за надзор.

Члан Европске федерације за праћење рада секти Зоран Луковић рекао је да резултат може да буде надрилекарство, али и екстремизам, као у случају Омши рикјо, која је тај акт преузела 1995. године у Токију. "Најчешће није познато да је та секта забрањена, али и да је под другим именом и даље активна", каже Луковић.

Када је реч о младима, појава нових пријатеља од којих су социјално зависни је, упозоравају психолози, први аларм за родитеље. Утицају секти подложне су и усамљене особе.

Психолог Зоран Миливојевић рекао је да млада особа која осећа празнину тада упознаје некога ко јој посвећује пажњу, успоставља се чврста веза, та особа помисли да постоји неко ко је цени.

Секте се најчешће представљају као удружења, академије, друштва за алтернативно лечење. Без обзира на то одакле стижу, у Србији се прилагођавају.

"Долазе управо са стварима које су легитимне и уобичајене, тако да ће ући у структуре, у образовне програме, посећиваће верске објекте са својим будућим члановима, тако да ће члан који је заинтересован помислити: А, то је у реду, ево, идемо у наше манастире, цркве", сматра Луковић.

Нема тачних података о броју деструктивних секти у Србији јер многе функционишу неформално и организују се на интернету и друштвеним мрежама. Ипак, кажу стручњаци, извесно је да их има у сваком округу у Србији.