Српски трезор старина у манастиру Студеница

Прва специјална комора у манастир Студеница је већ допремљена јуче. У току је монтажа, а за који дан у њу ће бити смештена плаштаница Антонија Хераклејског и покров за ћивот Стефана Првовенчаног из 14 века.

"Витрина је идеално решење за органски материјал који је склон пропадању. Реч је о једној од пет средњевековних кана које ми поседујемо, две се налазе овде у Студеници и самим тим то су предмети нулте категорије", каже Татјана Михаиловић, археолог Краљевачког музеја.

Златне и сребрне нити на плаштаници од пурпурне свиле већ су биле начете зубом времена и она је тренутно на испитивању и конзервацији у Народном музеју у Београду. Комора у којој ће убудуће бити изложена је последња реч технике.

"Једна комора постоји у Народној билблиотеци Србије и прављена је номинално за Мирослављево јеванђеље. Друга је била за Београдску мумију и она се налази у Капетан Мишином здању и овде је трећа у манастиру Студеница", каже Душко Петровић, инноватор коморе.

Пројекат за израду климатизованих витрина за најзначајнији српски трезор старина - студеничку ризницу, краљевачки музеј покренуо је прошле године. Урађена су већ два архивска ормана за смештај Јеванђеља и прстена Стефана Првовенчаног.

"Ово је највреднији пројекат који је Министарво финансирало у 2014. години и износио је три милиона, међутим због неких непредвиђених радова ми смо тај пројекат продужили и у 2015. години за око 500.000 тако да је укупна цифра негде око 3,5 милиона", каже Драган Драшковић, директор музеја Краљево.  

Највиши светски стандарди и техничка достигнућа у Студеници су као и у српској историји поново заживели баш у овом манастиру каже отац Тихон, игуман манастира Студеница.

"Време када је ктитор Стефан Немања саградио Студеницу када је Свети Сава овде био, овде је било оно што је најсавременије, била је организована и болница, некада су овде били и центри универзитета", каже отац Тихон.

Братство манастира Студенице у коме је тренутно 17 монаха, углавном младих и високообразованих људи приводи крају и дигитализацију манастирске библиотеке. У њој је око 500 старих и ретких књига и 6.500 публикација новијег датума.