Одржавање зграда убудуће јавни интерес

Прљаве и несређене зграде углавном су последица лоше организованости станара, тврде у ресорном министарству. Тамо где постоји воља да се нешто промени, углавном нема сагласности. Убудуће, проста већина присутних моћи ће да донесе одлуку у име свих станара. Уколико је потребно нешто платити закон ће обезбедити да трошак сви, без изузетка, подједнако сносе.

"Онај који одржава зграду, то правно лице, фактурише своје трошкове сваком станару појединачно, шаље му свој рачун за извршене радове према трошковима како су одређени одлуком станара, и ако се не плати, по закону о обезбеђењу и извршењу, тај рачун, та фактура има снагу веродостојне исправе и моћи ће да се изврши принудно извршење код приватних извршитеља", каже помоћница министра грађевине, саобраћаја и инфраструктуре Јованка Атанацковић.

Законом, одржавање зграда постаје јавни интерес. Локалне самоуправе ће тако, на пример, моћи да одреде фасаде које морају да се обнове. Део средстава покриће буџет, али ће већину трошкова плаћати станари. Држава на тај начин, упозоравају из удружења "Ко гради град", обавезу са свог терена пребацује на грађане.

"Нису људи бахати и обесни па живе у лоше изолованим становима и са трулим фасадама, него просто нису у могућности да их среде. И у том смислу уместо да напада корен проблема, а то је сиромаштво, држава заправо уводи нове мере принудне наплате и принудне управе. Дакле, оно што је последица сиромаштва решава даљим осиромашивањем грађана", истиче Марко Аксентијевић из удружења "Ко гради град".

Аргумент надлежних је да су зграде у власништву станара, а не државе, па су зато и дужни да о њима брину. Процена градских власти је да само у Београду има скоро 7.000 зграда које нико не одржава. Новац, кажу, не може бити изговор.

"Ко нема новац постоји социјална политика града и Владе и тај ко нема новац може да конкурише да добије средства уколико нема довољно средстава. Када живите у заједници морате да поштујете правила. Ко жели да сам одлучује о томе он може да живи издвојено у некој кући. Ко живи у згради заједно са другим станарима мора да креира уређење те зграде, одржавање зграде то је напросто интерес свих", сматра градски менаџер Београда Горан Весић.

А да ли се јавни интерес поштује и да ли су се зграде организовале у складу са законом биће објављено у регистру стамбених јединица, у који ће бити уписана свака зграда у Србији.