Србија на 22. месту по Индексу родне равноправности ЕУ

Према Индексу родне равноправности, Србија је остварила резултат од 40.6 поена од 100, док је просек у ЕУ 52,9 поена, наводи се у саопштењу ЕИГЕ-а.

Индекс родне равноправности који ЕИГЕ израђује од 2013. године, први пут је урађен и за Србију, а резултати су представљени данас на конференцији у Београду.

Србија је по заступљености жена у одлучивању међу 10 најбоље позиционираних чланица ЕУ, наводи се у саопштењу и додаје да је увођење квота на парламентарним изборима допринело већем учешћу жена у политичком животу.

Главни изазови за Србију, као и већину чланица ЕУ, јесте превазилажење традиционалне поделе на мушка и женска занимања и стварање радних услова који су више прилагођени породичном животу.

Индекс родне равноправности прати напредак у остваривању родне равноправности и пружа оцењу стања у четити домена - рад, новац, знање, време, моћ и здравље.

Србија је прва земља Западног Балкана за коју је израђен Индекс родне равноправности по методологији ЕИГЕ-а.

На конференцији у Београду учествовали су потпредседница Владе Србије и председница Координационог тела за родну равноправност Зорана Михајловић, директорка ЕИГЕ-а Вирџинија Лангбак и шеф Делегације Европске уније у Србији Мајкл Девенпорт.

Резултати извештаја о Индексу родне равноправности у Србији најбољи су у области моћи, а још посла предстоји у области економског оснаживанај жена и њиховог запошљавања, изјавила је председница Координационог тела за родну равноправност Зорана Михајловић.

"Резултати су најбољи у области моћи, и не само када је реч о женама у парламенту, већ и због тога што имамо жену на целу НБС. Када имате жену на месту гувернера, а то се сматра једном од најмоћнијих институција, Србија има повољну позицију", рекла је Михајловић новинарима уочи отварања конференције на којој је предствљен Индекс родне равноправности за Србију.

Она је, међутим, указала да у две области мора да се ради још више, кад је реч о запошљавању и економском оснаживању жена.

Према њеним речима, жене чине 52 одсто становништа, али је 30 одсто њихова запосленост, а то није довољно.

"Жене морамо да запослимо, када жене раде, једнако као мушкарци, и примају исту плату за исти посао, онда можемо да говоримо о родној равноправности и основи привредног развоја", рекла је Михајловић. 

Михајловић је истакла и да је поносно што је Србија прва земља ван ЕУ која користи у статистици Индекс родне равноправности, као важан индикатор који треба да покаже где смо када је родна равноправност у питању и на чему још треба да радимо.

Директорка Европског института за родну равноправност Вирџинија Лангбак истакла је данас да Србија има разлога да буде поносна, што је прва земља ван ЕУ која је увела Индекс родне равноправности.

"Србија је прва земља која је показала добре резултате, скоро као у државам чланицама ЕУ и може да буде пример а друге земље кандидате да се угледају на њу", рекла је Лангбак.

Она је рекла да су налази важни јер пружају основ за даљу анализу и изразила наду да ће Србија ускоро представити и друге, нове индексе који ће бити уведени у статистику и помоћи у формулисању политика.

Шеф Делегације ЕУ у Србији Мајкл Давенпорт похвалио је Србију што се на овај начин бави проблематиком родне равноправности.

"Србија ће сада имати врло добра инструмент за анализу у овој области и надам се да ће ово утицати на креирање јавне политике у тој области", рекао је Давенпорт.