Да ли су здравствени радници безбедни

Резултати хитног поступка контроле коју је спровео заштитник грађана Саша Јанковић показују да јучерашњем убиству нису допринели никакви посебни пропусти у раду Дома здравља, полиције или других јавних служби јер је, каже, свако савесно радио свој посао.

Јутрос у 9.30, на комеморацији у шабачком Дому здравља, од Љубинке Поповић (55) опростиле су се колеге, а у 14 часова, када је сахрањена у селу Мишару, и породица и пријатељи.

"Љуба је завршила тужно. То је била изузетно вредна, способна, пожртвована сестра, могли смо да се ослонимо на њу у сваком тренутку", каже шеф Одсека Четврте здравствене амбуланте Јасмина Станковић.

Минут ћутања за Љубинку одржао се и у другим местима.

"Јавност није чула за 99 догађаја у Ургентном центру у Београду јер се нису завршили овако трагично, што је скренуло пажњу на положај медицинских радника. Свакодневно виђамо пацијенте под дејством алкохола, наркотика, који су незадовољни", истиче директор Ургентног центра у Београду др Марко Ерцеговац.

Служба обезбеђења Клиничког центра Србије прошле године је, у просеку, дневно имала осам интервенција, готово 3.000 за годину дана. Пацијенти су долазили и са бомбама и пиштољима. На срећу, трагични догађаји су избегнути.

"Ми се трудимо да са обученим људима, којих има око 100 у оквиру КЦС, и са техником коју поседујемо реагујемо на позив из ординација. Постоји видео-надзор који покрива све ходнике и приступе", каже помоћник директора за Сектор безбедности КЦС Бојан Боровчанин.

Детаљне контроле на улазу у здравствене установе нема и ниједна здравствена установа, осим Војномедицинске академије, нема детектор за метал. Колико би то повећало безбедност, не зна се, али су после јучерашњег трагичног догађаја иницијативу за пооштравање закона надлежни у здравству послали Министарству правде и Влади.

"Ми желимо да убрзамо и да сваки овакав покушај насртаја буде кривично санкционисан и максимално кажњен и надамо се да ће закон предвидети максималну казну за прекршаје", каже државни секретар Министарства здравља проф. др Берислав Векић.

Проф. др Драгана Коларић из Криминалистичко-полицијске академије каже да је тешко издвојити коме треба пружити појачану правну заштиту.

"Како ћете ви издвојити лица којима треба пружити појачану правну заштиту? Зашто поштар не може да ужива појачану правну заштиту? Чини ми се да је боље да се ради на превенцији, да се процеси брже завршавају", каже Коларићева.

Подсећа да Кривични законик за тешко убиство предвиђа казну до 40 година затвора, али и прецизира да ће онај ко убије особу која обавља посао од јавног значаја, а то је и здравствена делатност, бити кажњен затвором од 30 до 40 година.

Иако су казне на папиру строге, не примењују се доследно у пракси, па је тако, за последњих пет година, забележена само једна правоснажна осуда за тешко убиство у земљи.