Један донор - седам спасених живота

Прошле године урађено је пет трансплантација срца, последња још у јулу. Онима који орган чекају сваки минут је важан.

"Трећа или четврта хоспитализација у последња четири месеца, код нас је пацијент смештен пре три недеље, и чека орган. У Јединици интензивне неге КЦС Клинике за кардиохирургију се налазе најтежи болесници, који не могу да изађу из болнице, морају да имају сталну потпору у лековима јер им срце не ради како треба", наводи директор Клинике за кардиохирургију доц. др Светозар Путник.

Нема трансплантација јер нема довољно донора, па многи хуманитарним акција покушавају да прикупе новац и трку са временом добију у иностранству. Ново срце чека 50 наших грађана, укључујући и оне којима је уграђена механичка пумпа као мост до транспланације.

"Едукација како координатора, односно људи који су задужени за препознавање потенцијалног донора, одржавање донора и комуникације са родбином, такође и целокупног становништва земље је ствар број један. То није проблем само код нас, то је проблем и у развијеним западноевропским земљама и у САД - сви имају проблем са донорима", указује Путник.

Др Душан Јовановић, председник Републичке стручне комисије за трансплантацију, истиче да је основно да се промени менталитет и свест о трансплантацији.

"Морамо да на нивоу целе Србије направимо јединствене листе пацијената којима је неопходан орган, да ли је то срце, јетра или бубрег", напомиње Јовановић.

Републичка комисија има још један важан задатак, да пацијенти којима су интервенције урађене у иностранству, па на контроле иду о свом трошку а неретко купују и лекове неопходне за живот после трансплантације, добију неопходну помоћ у земљи.