Одговор генералног директора РТС-а министру културе и информисања

За почетак да утврдимо чињенице пошто министар информисања није упознат са садржајем закона које треба да спроводи.

Члан 35 Закона о јавним сервисима каже да "Република Србија обезбеђује стабилно и довољно финансирање основне делатности јавног медијског сервиса".

Република Србија, министре, то сте Ви и влада у којој сте министар, осим ако не мислите да је Република Србија променила име у Драган Бујошевић.

Не желим ја да премијер буде инкасант, нити све сваљујем на његова плећа (то је премијер Вама замерио, министре) него тражим да Ви и влада поштујете закон, да обезбедите "стабилно и довољно финансирање основне делатности јавног медијског сервиса".

Ако Вам време дозволи, погледајте и члан 23 истог закона који говори о овлашћењима генералног директора јавног сервиса и пробајте да у тих 12 тачака пронађете реч "претплата" или "такса". Нема их. Ако нисте разумели, да поновим, нема их.

Обезбеђивање стабилног и довољног финансирања јавног сервиса, министре, јесте Ваш посао, иако Ви верујете да је Ваш посао затварање медија и отварање ријалитија. Не радите свој посао, министре.

Ви мислите да сте задатак "стабилног и довољног финансирања" решили доношењем поменутог закона. Ја мислим да нисте. Рекао сам Вам то 12. јуна, мог шестог радног дана на месту генералног директора РТС-а. Предложио сам и Вама и премијеру како такса може да буде наплатива, како да Република Србија обезбеди стабилно и довољно финансирање два јавна медијска сервиса и РТС и РТВ. Занимљиво је да не помињете Радио-телевизију Војводине иако је и она, заједно са РТС-ом, потписивала исте предлоге промене закона.

Ви сте одбили моје предлоге, премијер их је прихватио. Или је боље рећи да је и пре него што сам их ја изнео, он већ дошао до њих.

Једном ме је Ваш државни секретар, у Вашем присуству, убеђивао да "Брисел не дозвољава промену закона". Рекао сам да се тврдилo и да Брисел тражи од РТС-а да се одрекне емисионе технике, торња на Авали и других сличних предајника, да народу буде јасно о чему је реч. Реклo се не дозвољава Брисел да РТС производи и емитује програм. А потом се у случају кабловског оператера тврдило да Брисел тражи да СББ и производи програм и емитује га. Како Брисел може да има један став за РТС а други за СББ, питао сам Вас. Нисам ни до данас чуо Ваш одговор. Али знам да је Ваш посао да не дозволите да приватно предузеће има повољнији положај на тржишту од јавног медијског сервиса. Ви то и даље дозвољавате. Не радите свој посао, министре.

Питате како је Управни одбор РТС-а израчунао да претплата треба да буде 500 динара. Питајте Управни одбор РТВ-а, и он је тако израчунао. И да Вас и о томе обавестим пошто ни то не знате, законом је 2010. одређено да висина претплате буде 500 динара и од тада та бројка није мењана. Рачунало се да ће, ако наплата претплате буде 80 одсто, РТС и РТВ имати довољно новца за "стабилно и довољно финансирање". Уз наплату од 80 одсто то би био годишњи приход од 135 милиона евра, министре. Толико се 2010. године процењивало да је довољно за "стабилно и довољно финансирање".

Питали сте, министре, РТС у јесен 2014. године колико му треба новца за "стабилно и довољно финансирање". Добили сте одговор, око 120 милиона евра. Али Ви никада нисте одговорили на тај рачун РТС-а, нисте оспорили ниједну ставку из њега. И уместо одговора одлучено је да РТС у 2015. години добије око 56 милиона евра. Око 17 милиона евра мање него што је РТС имао 2014. године или се може рећи, то је 17 милиона евра уштеде. Прошлу годину РТС је завршио са минусом од 18 милиона евра. Ове године неће имати минуса. То је још 18 милиона евра уштеде.

Раздвајање прихода и расхода од таксе, од оних комерцијалних, посао је који сам затекао и који и РТС и РТВ раде заједно са Дилојтом. У септембру су била прва тестирања, систем ће прорадити половином 2016. године, много брже него што је требало ХРТ-у. И сви подаци биће доступни јавности као што је доступан финансијски извештај о пословању РТС-а. А ја бих, на пример, волео да видим колико је Министарство културе дало новца за Филхармонију а колико за Народно позориште и шта се догодило са конкурсом за директора Филхармоније. Одговоре нисам нашао на сајту Министарства.

И да Вам саопштим још једну чињеницу, од јануара 2014. године РТС Вам шаље месечне извештаје о трошењу буџетских средстава. Не знате то, министре, зато што не радите свој посао.

А рачун за таксу, што је ваша следеће "озбиљна" примедба, нисам отворио, министре, зато што ми је Министарство финансија написало да не могу да га отворим све док РТС добија новац из буџета. Ни то не знате, министре, зато што не радите свој посао.

Да Вас обавестим и о томе да од новца који добије из буџета РТС „врати" држави око 35 одсто тих средстава кроз порезе и доприносе. Дакле, између 18 и 20 милиона евра годишње од добијених 56 милиона евра.

Можда бих ја и прихватио ваш предлог да будем главни равнатељ Хрватске радио-телевизије, чији је буџет 217 милиона евра, али се бојим да колега Горан Радман не би прихватио да буде директор РТС-а, чији је приход око 71 милион евра (56 милиона из буџета и 15 милиона од реклама). Узгред, колега Радман на измаку треће године мандата приступа систематизацији и смањењу броја запослених (до сада је то био само одлазак у пензију), а ја сам за шест месеци на томе већ нешто учинио. Број запослених је смањен за око 200, а у току је и пријављивање за добровољни одлазак из РТС-а.

И за тих шест месеци РТС је имао премијере две домаће серије, што није имала ниједна од четири националне телевизије, покренули смо нове емисије "Лавиринт", "А сада Рада", "Иде Миле", "Тако стоје ствари", "Ја могу све" – 16 сати новог програма недељно.

Све те емисије гледаоци су добро примили. Зато је РТС најгледанија телевизија у Србији и један од ретких јавних медијских сервиса у Европи који тиме може да се похвали. Један од њих је и Би-Би-Си. И пошто сте ми једном нешто презриво добацили о буџетима РТС-а и Министарства културе и информисања Србије, да Вас обавестим да је буџет енглеског Министарства културе, медија и спорта 1,5 милијарди фунти, а Би-Би-Сија 2,8 милијарди. Пазите, министре, код нас су то два министарства једно Ваше и друго Вање Удовичића.

И да Вас обавестим, министре, да је у каблу разлика у гледаности између РТС-а и осталих телевизија још већа у нашу корист, али нам кабловски оператери ништа не плаћају за то. Вама то не смета, већ смо видели да више волите приватне фирме од јавних медијских сервиса, па је зато за Вас нормално да сиромашни грађани Србије и сиромашни РТС уливаjу екстрапрофит светским богаташима. Ваш је посао, министре, да промените ту апсурдну ситуацију, коју још апсурднијом чини податак да СББ плаћа ХРТ-у али не плаћа РТС-у и РТВ-у. Не радите свој посао, министре.

И гледаоци нам верују, министре. Сва истраживања показују да смо телевизија којој се највише верује. Уз све примедбе које нам стављају на душу, гледаоци нама највише верују.

Али, то Вама ништа не значи, Ви бисте ипак да останете први европски политичар који је предложио референдум о опстанку Јавног медијског сервиса, дакле телевизије која је најгледанија и којој се највише верује.

Толико од мене, министре информисања.

И немојте да ми замерите што ништа нећу да одговорим таблоидном политичару Тасовцу. Не могу, стидим се његовог писма.

Министар Тасовац критиковао је јуче генералног директора РТС-а јер, како је навео, очекује од премијера Вучића да обезбеди финансирање РТС-а и наплату таксе.