Има ли места за ГМО производе на српској трпези

Према важећем закону нећемо ни куповати ни јести генетски модификовану храну. Али, ако будемо приступили Светској трговинској организацији, што се већ најављује – промет генетски модификоване хране мораће да се дозволи. Спекулише се да лобисти увелико раде на убрзаној измени прописа.

У министарству пољопривреде кажу да закон о ГМО и даље важи и да се тренутно не ради на новом пропису. О томе није расправљао ни Скупштински одбор за пољопривреду.

"Мој став као човека, као некога ко је рођен у њивама, ко има 50 година искуства у пољопривреди, је да Србија не сме да дозволи производњу ГМО на својим ораницама", рекао је председник тог одбора Марјан Ристичевић.

Ипак, улазак у СТО – па и промет ГМО, услов је да би се затворило поглавље 30 у преговорима са ЕУ.

Колика би била штета по здравље – питање је око којег се дуго споре стручњаци.

"У другој генерацији долази до промена на унутрашњим органима, у трећој генерацији у повећаној учесталости јединки које обољевају од тумора, а у четвртој генерацији бесплодност која онемогућава чак и просту репродукцију", објашњава професор на Пољопривредном факултету др Миладин Шеварлић.

Његова колегиница, професорка Гордана Шурлан Момировић, каже да генетички модификоване биљке нису отровне, ни опасне. "Не изазивају канцер, већ 20 година се користе и уласком у Европу ми се морамо пролагођавати законима Европске Уније", поручује Гордана Шурлан Момировић.

А 19 чланица Европске уније забранило је узгој ГМО, док је промет дозвољен. Русија и Кина забраниле су и једно и друго. Како би Србија могла да заштити своју привреду, ако буде морала да поштује правила глобалног тржишта?

"То поглавље, које тангира проблематику промета, може да се затвори непосредно пре него што се уђе у ЕУ, а да Србија искористи период који је пропустила да као највећи произвођач соје која није генетски модификована, и 10. светски произвођач кукуруза који није модификован, прерађујемо кроз наше сточарство у нашој индустрији и извозимо производе без ГМО", рекао је Шеварлић.

Гордана Шурлан Момировић указује да Србија не мора да узгаја те биљке, већ једноставно да повећа марже, таксе, па да се види да ли ће сељацима бити јефтиније да купе Монсантове производе или производе Института за кукуруз.

У једном су и противници сагласни – ГМО храна би морала да буде јасно обележена како би сваки грађанин знао шта једе. Нова ознака – "Дунав соја" од скоро је једина домаћа ознака која гарантује намирнице без генетски модификованих организама.