Конференција о јавним сервисима у Галерији РТС-а

"Укротитељка" Љубе Поповића надгледа дебату о јавним сервисима. Ко их кроти, ко мора да их плаћа, ко не сме на њих да утиче – дебатује се у Галерији – симболично јер РТС и РТВ јесу стубови културе ове државе. Сагласни су и гости.

"Потребно је неговати медијске јавне сервисе. Они треба да буду и критички глас у друштву континуирано", истиче амбасадор Краљевине Шведске у Београду Кристер Асп.

Шеф Делегације Европске уније у Србији Мајкл Давенпорт каже да не постоји модел како медијски сервиси треба да буду организовани и финансирани.

"За који год модел да се одлучите у Србији, неопходно је да се не окрећете од врућих тема које, такође, треба да радите са професионалним интегритетом. Јавни медијски сервиси су узор другим медијима", наглашава Давенпорт.

Нема озбиљне државе у којој свест о значају јавог сервиса није праћена плаћањем претплате. На својој кожи се у то уверила министарка културе Шведске.

"После пар дана на положају утврђено је да та десничарска министарка у знак протеста није плаћала претплату – морала је да поднесе оставку", наводи директор Одељења за анализу ЦБТ Јан Петерсон.

Швеђани имају фирму у оквиру телевизије којој је посао претплата. Имају и кампање захвалности грађанима што је плаћају.

Захвалне су и комшије – 92 одсто грађана Хрватске плаћа ХРТ-у 11 евра месечно. Ко не плати, принудиће га извршитељи. Телевизија има 30 запослених који само то раде. ХРТ има базу података корисника и шаље рачуне.

"Хрватска радио-телевизија сама одређује и висину претплате, сама је убире, дакле брине о њеном убирању и истовремено има законске инструменте надзора, односно контроле плаћања", наводи генерални директор ХРТ-а Горан Радман. 

Буџет ХРТ-а је 217 милиона евра. РТС-а готово четири пута мањи. Проблем у Србији није у томе да ли грађани верују РТС-у и да ли га гледају – то потврђују истраживања – проблем је основа. Финансирање је неизвесно.

"Таксе још нису регулисане, нема разумевања за тај део можда зато што нема разумевања за улогу медијског јавног сервиса јер је министар културе био тај који је рекао да би можда требало направити референдум да ли је нама потребан јавни медијски сервис. Тако бисмо исто могли да правимо референдум да ли нам је потребна болница, вртић или школа", сматра генерални директор РТС-а Драган Бујошевић.

Како каже, постоји неразумевање и додаје да сматра да ће премијер Вучић испунити своја обећања.

РТС-у кабловски оператори не плаћају ништа. Од њега су одузети Емисиона техника и везе и Авалски торањ, оно што је градио. А остављени су му кредити. Кампању да се не плаћа претплата почели су политичари, наставили комерцијални медији. Сад се ваља изборити за минимум.

"Питање таксе је кључно, на који начин ћемо га спровести. Ја се надам да ћемо решење имати до краја године", наводи генерални директор РТВ-а Срђан Михајловић.

На конференцију о медијским јавним сервисима није дошао нико из Министарства културе. Сви у том – надлежном – министарству имали су друге обавезе.