Цесид: Нетранспарентни конкурси за радна места у јавном сектору

"Послодавац може да закључи уговор о пословима који не могу трајати дуже од 120 дана, али постоје индиције да након тог рока прописаног законом долази до закључења новог уговора којим се формално наводе други послови, иако је наведена одредба закона јасна", навео је Клачар.

Према његовим речима, нису суштински раздвојене политичке и стручне функције у министарствима, државним агенцијама и предузећима, као и градовима.

"Закон о државним службеницима обезбеђује процедуре запошљавања и напредовања које су засноване на заслугама, али неке одредбе тог закона остављају простор за широка дискрециона овлашћења која се практично редовно користе", рекао је Клачар.

Клачар је навео да се правни оквир и даље не примењује на велики број државних службеника, као да и даље није познат тачан број запослених у јавном сектору.

"Већина институција неефикасно и неуједначено води евиденције, а од државних или јавних предузећа нису добили одговоре, осим од Железница Србије. Од десет градова, Београд је једини који није доставио податке, а од осталих девет нису добијени сви подаци", додао је Клачар.

Представник Београдског центра за безбедносну политику (БЦБП) Саша Ђорђевић рекао је да МУП и даље није израдио листу постојећих слободних места, иако је у обавези да то уради према Закону о полицији.

"Криминалистичка полицијска академија постала је као универзитет, а МУП и даље издваја око 31 милион динара за рад њених професора. Такође, не постоји ни податак колико тих дипломаца је потребно у МУП-у након обуке", рекао је Ђорђевић.

Ђорђевић је подсетио на истраживање из јула које је показало да се 53 одсто запослених у МУП-у запослило захваљујући пријатељским, а око 45 одсто политичким везама.

Тијана Кљајевић из Фондације Центра за демократију оценила је да се корупција приликом запошљавања повећава.

Истраживањем је било обухваћено 25 институција - пет министарстава, пер државних агенција, пет државних предузећа и десет градова.