Поуке из иностранства, како финансирати факултете

На који начин финансирати високо образовање, како да оно буде социјално одговорно, како рангирати универзитете и студијске програме и побољшати њихов пласман на европским и светским ранг-листама – само су нека од питања на које наша академска заједница и ресорно министартсво треба да нађу адекватне одговоре. На могућа решења указале су им колеге из Хрватске и Холандије.

Србија више од две деценије на исти начин вреднује факултете. Застарео модел треба заменити новим који форсира квалитет универзитета, а који је праведан за студенте, кажу у ресорном министарству.

"А то значи да сви студенти имају једнак приступ. Са становишта студената то значи да не може више да због 0,1 поена изгуби све или да има све, треба наћи или линеарни модел или неку другу врсту мотивације и праведности. Треба омогућити већини студената да имају приступ студентском стандарду, а не само они који су упали у буџетску квоту", државни секретар министартсва просвете Зорана Лужанин.

У Хрватској, на пример од 2012. сви бруцоши на државним високошколским установама добијају статус буџетског студента, док уговор о финансирању универзитети и држава потписују на три године.

"Ако су испунили 55 ЕЦТС-а у претходној академској години могли су до краја да студирају без плаћања. Међутим, ако нису прикупили 55 ЕЦТС-а онда су плаћали један део партиципације о трошковима студија у складу са моделима које доносе Сенати. Дакле линеарно", објашњава Ружица Бељо Лучић, помоћница министра за високо образовање Хрватске.

Факултети би требало, осим буџетских средстава, да имају и сопствене приходе који долазе првенствено из међународне сарадње, иновација и трансфера технологије, а мањим делом из школарина, подсећају професори.

"Имајући у виду ситуацију на нашем тржишту тај део у вези са трансфером знања иде једним успореним темпом, али ми још увек сматрамо да у то вреди улагати и подстичемо наше професоре да размишљају о оснивању спин оф компанија", каже проректор Универзитета у Београду проф. Иванка Поповић.

Професор Ханс Вошенстеyн са холандског Универзитета Твент указује да је значајно сагледати могућности за запошљавање дипломаца – где људи имају већу шансу да се запосле и како да се њихово свеукупно упошљавање повећа.

Зато ће постојећи Закон о високом образовању убрзо заменити нови, а паралелно ће се радити и закони о регулисаним професијама и националном оквиру квалификација.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.