Премала издвајања за животну средину

У заштити животне средине и климатских промена остварен је мали напредак, наводи се у недавном извештају Европске комисије о напретку Србије у процесу придруживања Унији. Потребни су боље планирање, више стручњака и велике инвестиције у зелену економију. Еколошки проблеми су, као и претходних година, загађен ваздух, отпадне воде и дивље депоније. За 2015. годину за заштиту животне средине издвојено је 0,14 одсто БДП-а, што је око 20 пута мање него у земљама ЕУ, на пример у Словенији.

У седам од осам градова загађеност ваздуха је изнад дозвољене. Прерађује се мање од десет одсто отпадних вода, које углавном одлазе у реке.

"У области животне средине предстоји огроман посао, нарочито у улагању у инфраструктуру. То мора да се ради још много година, то су инвестиције у воду, инвестиције у отпад и инвестиције у ваздух", каже Ричард Маша, члан делегација ЕУ у Србији.

Поглавље 27 покрива више од 300 директива и прописа од заштите угрожених врста до смањења гасова са ефектом стаклене баште.

Члан Преговарачког тима Мирјана Дреновак Ивановић, каже да је негде око 70 процената прописа усклађено.

"Имамо још знатан део који није усклађен, сви прописи који су донети и који ће бити донети до скрининга, јесу прописи које ми морамо да усвојимо", напомиње Мирјана Дреновак Ивановић.

Као и прошле године, позитивно је оцењена сарадња са Европском агенцијом за животну средину којој се достављају подаци.

"Наша агенција се налази на 14. месту европске ранг-листе узимајући у обзир да је енглеска агенција на 15. месту тако да су све земље из окружења негде око броја 30. Можемо рећи да је то велики успех", каже директор Агенције за заштиту животне средине Филип Радовић.

Европска комисија указује на то да треба уврстити у приоритете заштиту становништва и смањење ризика од природних непогода.

Једна од препорука је да се успостави делотворан и трајан систем финасирања заштите животне средине. Међутим из године у годину за то се издваја све мање. За 2015. годину за заштиту животне редине издвојено је 0,14 одсто БДП-а. То је око 20 пута мање него у земљама ЕУ, на пример у Словенији.

Посланик из Словеније у Европском парламенту Игор Шолтез каже да су у тој држави за питања животне средине одваја приближно три одсто БДП-а и да има још простора да се тај постотак дигне,

Новац, на пример, одлази на чишћење дивљих депонија уместо да се наплаћују казне онима који их стварају.

Председник Одбора за заштиту животне средине Бранислав Блажић каже да ће за 2016. годину бити мање средстава него за 2015. годину.

"Ако очекујемо да ће парама из буџета решавамо све наше проблеме у животној средини ми то нећемо моћи, с обзиром да земља у овој ситуацији то не може да уради. Ми морамо да се окренемо према страним инвестицијама", поручује Блажићева.

Само зато што не рециклира, Србија годишње губи 50 милиона евра.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.