Како заштитити заштићене станаре?

Да у ваш стан или кућу држава усели подстанаре пошто процени да имате вишак простора, данас звучи невероватно. Међутим, то није било чудно у послератној социјалистичкој Југославији.

"Из стана су могли бити исељени дотадашњи власници, дотадашњи закупци, а усељени неки други и никоме се није могао дати отказ", истиче проф. др Драгор Хибер са Правног факултета у Београду.

Револуционарна правила озакоњена су 1958. Шест деценија касније наследници ондашњег станарског права живе у око 5.000 станова који имају приватне власнике или су део задужбина и фондација и сви они чекају решење.

"Грешком државе смо прво усељени у стан и грешком државе нисмо добили право откупа. Сматрамо да је држава одговорна за ситуацију у којој смо се нашли и да имамо право да добијем неке друге станове", сматра председница Удружења корисника станова у задужбинама Маја Нешић.

Корисница стана у приватном власништву Анђелка Милосављевић каже да не зна где је власник стана у којем живи.

"Надамо да ће држава решити и њима то право да они буду поново власници стана", истиче Милосављевићева.

Први корак државе је закон по коме ће моћи да преброји заштићене станаре.

"Овај закон треба да нам омогући евиденцију и документацију, да би држава могла да донесе одлуку како ће тај проблем да решава", објашњава министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић.

Да поново располажу својом имовином, власници би могли за 10 година. Тај рок предвиђају предложене измене Закона о становању.

"Власници су углавном стари, уопште немају наду да ће живи да дочекају то решење, тако да се бојим да ће бити незадовљства", сматра Оливера Павловић из Удружења власника станова.

Проф. др Драгор Хибер са Правног факултета у Београду каже да је 10 година вероватно разуман рок.

"Боље поставити разуман али остварљив рок него неки бољи који није остварив. Важније је можда било да се у закону предвиде извори средстава и мере које ће се предузимати и стављати локалним самоуправама у задатак", каже Хибер.

Они који имају право, за стан који понуди локална самоуправа платиће 20.000 динара по квадрату, односно 40.000 динара за новоградњу. Ако се решење не нађе, заштићеним станарима из буџета би морала да се исплати тржишна вредност стана.