Женском лидерству само декларативна подршка

Истраживање које је спровела Академија женског лидерства на узорку од 150 активних жена и мушкараца чланова у политичким странкама је показало да постоји висок степен декларативне подршке родној равноправности, али недовољна подршка, посебно мушкараца, конкретим мерама за њену реализацију.

У истраживању је истакнуто и да је уочен позитиван тренд у вези са политичким учешћем жена, али да непрепознавање родних специфичности у политици, родно слепило, доводи до неразумевања принципа родне равноправности од стране мушкараца и до недовољне подршке конкретним мерама за побољшање положаја жена у политици.

''Мушкарци су чешће кандидати за републичке изборе, а жене за ниже нивое власти. Чак 24,6 одсто жена никада нису биле кандидаткиње за јавне функције. Када је рађено истраживање из 2010. године тај проценат био је знатно виши, 47 одсто, што говори о утицају квота које су од тада примењиване'', рекла је ауторка истраживања Вишња Баћановић.

Готово сви испитаници, 97,5 одсто њих су изјавили да би подржали председницу на челу својих политичких странака, иако је истраживање показало да и даље постоје велики изазови са којима се сусрећу жене у странкама.

Баћановић је навела и да мушкарци и жене различито перципирају положај жена у странкама додајући да 57,7 одсто мушкараца сматра да жена има довољно и да учествују равноправно, док 51,7 одсто жена сматра да их нема довољно и да не учествују равноправно.

Према њеним речима, мушкарци и жене различито виде заступљеност теме родне равноправности.

''Око 40 одсто мушкараца родну равноправност доживљава као једну од важнијих тема о којој се говори у свим областима деловања странке и на свим нивоима, док жене у готово 50 одсто случајева родну равноправност виде као тему која је ограничена на организације жена'', рекла је Баћановић.

Анализа породичних односа показала је да су кућни послови код испитаница још увек неравномерно расподељени, односно, да жене имају мање времена и простора за развој политичке каријере, рекла је ауторка истраживања Ана Пајванчић Цизељ.

Према њеним речима, за жене су, знатно чешће него за мушкарце, разлози уласка у странку самоиспуњавање и друштвени контакти.

''У странкама постоје значајни потенцијали, али недовољно искоришћени за женско лидерство. Жене у странкама се осећају моћно, оснажене су и добро умрежене'', рекла је Пајванчић Цизељ додајући да је идеал лидера маскулинизован те ад се од лидера очекује да се понаша ''мушки''.

Истраживање о родној равноправности у политичким странкама спровела је Академија женског лидерства, а оно је део двогодишњег партнерског пројекта који спроводи Београдски фонд за политичку изузетност, а подржава Америчка агенција за међународни развој (УСАИД).

Истраживање се реализује у парнерству са Центром за подршку женама из Кикинде и Центром модерних вештина из Београда.