Нобеловке на избегличкој рути

У светлу дешавања у Паризу, америчка нобеловка истиче да то не сме бити окидач за ксенофобију и истовремено позива да се поштују и жале и остале жртве широм света.

То што је бомба у Паризу одјекнула и на избегличкој рути, не спречава ове људе да наставе пут ка бољем животу. Или само животу.

"Жао ми је због тога што се десило у Француској, али ја ћу наставити свој пут до неког места у Европи. Путујем у Белгију", каже шеснаестогодишњи Исмаил из Авганистана.

Да ће се на том путу, нарочито после терористичких напада, срести са растућом ксенофобијом и расизмом, свесне су и оне чију је борбу за мир наградио Нобелов комитет.

Американка Џоди Вилијамс, награђена 1997, борила се против постављања мина. На овој рути, труди се да разминира ксенофобију.

"Не долазе милиони људи да нападају по Европи, већ зато што је моја земља заједно са осталим чланицама НАТО-а њих бомбардовала. Ми се морамо сажалити над свим недужним жртвама, али, људи, имате Јемен, Сирију, Ирак, Сомалију. Сви су они људи као и они што су погинули у прелепом граду Паризу. И њима је потребна подршка, чак и већа, јер са тим живе сваки дан", каже Џоди Вилијамс.

Да се проблеми решавају на жаришту, сматра и нобеловка Тавакол Карман, којој је активизам током Арапског пролећа 2011. донео награду за мир.

Иако су, после таласа протеста, појачани и таласи избеглица, и даље верује у циљеве због којих су устали народи земаља Магреба и Блиског истока.

"Нема споне између тероризма и избеглица, већ између тероризма и тираније. Исламска држава не представља муслимане, ни амбицију Арапског пролећа, јер су људи Арапског пролећа дигли глас под слоганом правде, једнакости, мира. Постоји питање зашто је изабрана Француска. Јер је била најснажнији глас за људе у Арапском пролећу и најснажнији глас против Асада", каже Тавакол Карман.

Ипак, уместо бриге о високој политици, ови људи брину да преживе, што је на километарској рути – подвиг.

"Постоје земље попут Бугарске, где је однос према мигрантима изузетно лош. У поређењу са Бугарском, овде је доста боље, али постоји још простора да услови буду бољи", каже Ширин Ебади, која је Нобелову награду за мир добила 2003. године.

Кроз Србију дневно прође у просеку 7.000 избеглица. У нашој земљи се задрже до три дана.