Ромима отежано покретање сопственог бизниса

Од 735.000 незапослених, колико је евидентирано у Националној служби за запошљавање, 30 одсто чине Роми. Висока незапосленост је управо један од разлога што се многи одлучују за покретање сопственог бизниса.

Љубав према храни Јулкица Стефановић је претворила у посао. У Новом Саду је отворила локал у коме је продавала ђаконије које је сама правила. Нажалост, после неколико месеци морала је да стави катанац на радњу.

"Нисам била упозната са чињеницом да шта год да покренем – да ли да изнајмим локал или да купим било шта – потребно је да платим порез држави од тих 20 одсто. Ја сам се онда запитала да ли је реално и да се на то субвенционисано и даље плаћа порез", пита се Јулкица Стефановић из Новог Сада.

Незапосленост је и Младена Николића натерала да постане сам свој газда. Удружио се с рођацима и међу првима, још 2007, основао фирму за рециклажу пластике. Након три године, морао је да је затвори.

"Више нисмо имали пара да улажемо пошто су нам људи узимали на одложено плаћање, а ми нисмо имали пара да идемо даље и посао је стао", каже Младен из Турије.

За пет година, уз помоћ Канцеларије за инклузију Рома, 113 предузетника је покренуло сопствени посао. Поједини су се удружили, па је основано 78 фирми. Тек свака трећа успела је да опстане.

"Није поента да имате само добру идеју, поставља се питање пласмана те ваше услуге или производа и закона који владају на тржишту, а осим тога поставља се и питање наплате", истиче Душко Јовановић из Канцеларије АП Војводине за инклузију Рома.

Тога су свесни и они којима је посао пропао. Ипак, сматрају да је поред недовољно новца, њихов посао урушило и то што их надлежни нису подржали.

"У нашим пословницама, у свим филијалама пружају нашим корисницима и будућим оснивачима привредних делатности помоћ, значи на располагању је помоћ и подршка у сваком тренутку кроз информативне и саветодавне услуге", каже Десанка Михаиловић Ковач из Националне службе за запошљавање.

Да на тржиште не може да се утиче, на својој кожи осетили су и сами предузетници. Мисле да је за боље резултате потребно да их надлежни боље информишу, умреже и прате њихов рад. Највише би им значила морална подршка.