Безбедност на раду, инвестиција а не трошак

Радника на ризичним пословима без заштитне опреме и стручног оспособљавања највише је у грађевини. Зато не чуди што се 73 одсто незгода и смртних повреда догађа баш у тој области, а одговорност је, кажу у синдикату, пре свега на послодавцима који нерадо издвајају новац за обуку и средства за безбедност на раду. То чини тек сваки пети.

"Далеко већи број послодаваца се односе као да то нису њихови суграђани, њихови сународници, као да нису њихови радници који доприносе да на неки начин остваре неки главни интерес због ког отварају предузећа, а то је профит. Једноставно желе да се брзо заврши посао", истиче Душан Вуковић из Самосталног синдиката грађевинара Србије.

Последњих година евидентирано је мање повреда, али бројке на папиру, објашњавају упућени, не поклапају се са стањем на терену.

"Врло често се дешава да послодавац постигне договор са повређеним и да се то не бележи", каже Александар Миловановић из Института за медицину рада "Др Драгомир Карајовић".

Поред грађевине, најризичнији послови су, мерено бројем повреда и погинулих, они у пољопривреди и саобраћају. Мерено нивоом стреса, најтеже је хирурзима, новинарима, банкарским службеницима, а закон, међутим, стрес не препознаје као професионалну болест.

"Један случај само, судска пресуда је да је стрес узрок повреде на раду управо зато што је поштара напао криминалац, узео паре, човек је био три месеца на психијатријској клиници и то јесте повреда на раду као узрок стварно тај стрес што је он доживео. У другим случајевима, стрес је тешко доказив", објашањава Вера Божић Трефалт из Управе за безбедност и здравља на раду.

Осим што утиче на квалитет посла, стрес оставља трајне последице.

"Неко реагује попуштањем пажње, поремећајима у психичкој сфери, неко иде у депресију. Некоме се то манифестује органским променама које су везане са централним нервним системом, појављују се и кожне болести", каже Александар Миловановић из Института за медицину рада "Др Драгомир Карајовић".

На губитку нису само радници. Процењује се да привреда годишње изгуби око четири одсто бруто домаћег производа због смањене продуктивности коју изазивају повреде и професионалне болести. Стручњаци упозоравају да ниједан пропис то неће исправити док послодавци не схвате да улагање у мере безбедности и здравља на раду нису трошак већ инвестиција.