Смањен број запослених у јавном сектору за 15.500

Међугодишње смањење расхода за зараде од 11,4 одсто указује да се број запослених у буџетском сектору државе смањио за 2,5 одсто, док је преостало смањење последица смањења зарада у јавном сектору за 10 одсто, наводи се у саопштењу, преноси Танјуг.

Процена до које је Министарство државне управе и локалне самоуправе дошло, анализирајући кретање расхода за зараде, у великој мери се поклапа и са анализом Фискалног савета, објављеном у месечном извештају за август, наводи се у саопштењу.

Број запослених на неодређено време мањи је у свим ресорима, како централног, тако и локалног нивоа државе и, како се каже, смањење броја запослених на неодређено условљено је превасходно природним одливом, а због забране запошљавања у јавном сектору, велика већина тих радних места није опет попуњена.

Међусобно подударање више независних извора података који приказују кретање броја запослених омогућава поприлично поуздану процену смањења броја запослених од почетка 2014, речено је у саопштењу.

Наведени подаци, како се додаје, указују да процена кретања запослености на основу података које РЗС прикупља кроз Анкету о радној снази, а коју је користила Европска комисија при састављању ССЕQ извештаја, није тачна, нити поуздана у домену сектора опште државе.

Број запослених у доминантно државним секторима није могао бити увећан за 61.000 од почетка 2014, како показују подаци из АРС зато што ти подаци још нису ревидирани, наводи се у саопштењу.

Да је број запослених у доминантно државним секторима од почетка 2014. стварно порастао за 61.000, расходи за зараде по основу повећања броја запослених били би увећани на годишњем нивоу за најмање 45 милијарди динара, односно за око 1,15 процентних поена БДП-а, што би у потпуности неутралисало ефекат смањења зарада за 10 одсто, наводи се у саопштењу.

То би, како се додаје, угрозило један од темеља договора са ММФ-ом.

У саопштењу се додаје и да је процена промене броја радних места поуздана, као и да је у сагласности са расположивим индикаторима на основу којих се може проценити број запослених, попут међугодишње промене расхода за зараде, података о запослености које су доставила министарства, Управа за трезор Министарства финансија и Централног регистра обавезног социјалног осигурања.