Бекман-Диркес: Сагледати избегличку кризу и са аспекта шанси

Дебата је ограничена тиме колико људи је дошло и колико ће их још доћи, а Европа треба заправо да испита узроке кризе, и да се решења заједно траже, рекао је Норберт Бекман-Диркес у уводном излагању на политичком форуму "Социолошки и економски аспекти избегличке кризе у Србији", у организацији Фондације Конрад Аденауер и Бизнис Инфо Групе у Прес центру Танјуга.

Диркес је истакао да су уравнотежене и проверене информације о избегличкој кризи важне и да је у том погледу Танјуг добар медијски партнер Фондације.

У Немачкој, како је рекао, оцењено је да је Србија као транзитна земља за људе који стижу са Блиског истока у Европу "обавила добар посао, у шта смо могли да се уверимо у Прешеву, Шиду и на другим местима".

Према његовим речима важно је што избеглице у Србији добијају не само информације како могу да прођу, већ су упознате и са тим да могу да поднесу захтев за азил.

С друге стране опхођење са избеглицама у транзиту је примерено и са становишта државних органа и са становишта грађана, који показују солидарност, навео је Диркес.

Бекман-Диркес, који је прошле недеље боравио у Немачкој, у Берлину и мањим градовима, каже да се локални функционери тамо, пре свега, жале на организационе тешкоће.

"Међутим дебата не треба да се води само са становишта како је ово страшна криза већ и са становишта које шансе пружа чињеница да велики број образованих људи долази да гради своју будућност", истакао је Диркес и додао да постоје и неки економски ефекти који су позитивни.

У Немачкој је, како наводи Диркес, Франкфутер алгемајне цајтунг између осталог пренео да је у државној управи запослено 10.000 нових људи како би изашли на крај са избегличком ситуацијом, што је важан економски фактор. Ту су затим области снабдевања, транспорта које су такође ојачане.

"То је позитивно и у Немачкој и овде", оценио је Диркес.

Такође, у Немачкој је забележен пораст ГДП-а због веће потрошње и зато што се користе разне услуге, а економски учинак ће порасти краткорочно за 0,25 одсто а очекује се да ће средњорочно порасти за 1.7 одсто.

Поред тога, немачко и европско становништво стари, а избегличко становништво је младо, што значи да ће и радна снага бити подмлађена.

"То показује да можемо да у овој ситуацији уочимо не само аспекат кризе већ и аспекат шансе. Криза је тамо одакле ти људи долазе", закључио је Диркес.

"Спречено кријумчарење десетина хиљада људи"

Саветница министра унутрашњих послова Јасмина Милошевић изјавила је да су велику миграцију људи искористили они који се баве криминалом, посебно трафикингом, наводећи као пример да је до сада поднето 946 кривичних пријава због криминалних активности, те да је ангажовањем наших органа и служби спречено кријумчарење 33.000 људи.

Јасмина Милошевић је на форуму рекла да је то питање којим се МУП интезивно бави на дневној бази.

Чињеницу да је кроз Србију прошло 250.000 људи, а да нисмо имали озбиљне инциденте, она види као показатељ добре и корисне сарадње људи који раде у МУП-у, али и самих грађана.

'Ми не радимо то само због закона, већ из људских побуда. Нама је стало да тим људима буде добро јер смо и сами имали сличну ситуацију. Јасно је да нико из сопствене хировитости не напушта родну кућу и државу'', рекла је Милошевић.

Истакавши да је осим бројем избеглица које су прошле кроз земљу, Србија оптерећена и питањем тероризма, односно безбедносном ситуацијом, она је подсетила да највећи број људи улази у Србију управо на Прешеву, близу Копнене зоне безбедности, те да су у то укључнени људи из свих управа полиције.

''За сада је све мирно и безбедно и нема случајева или инцидената на ту тему у том делу'', рекла је Јасмина Милошевић.

Захвалила је Фондацији "Конрад Аденауер" зато што је пренела и упознала јавност с чињеницом да Влада Србије и МУП дају свој максимум.

'Имамо све похвале за начин којим се бавимо овим питањем'', рекла је Милошевићева додајући да сам министар Небојша Стефановић схвата проблем као важан и приоритетан.

Упозорила је да нема јасних упутстава нити је речено како чланице ЕУ или све државе у ланцу мисле да спроведу регистровање и вођење евиденције о људима који долазе, пролазе или се задржавају, те да је Србија прва земља у којој се ти људи на неки начин обрађују и да то онда садржи подтаке о њима.