Последњи београдски парфемџија

Исто као 1954. године, није музеј, већ породична радња која послује више од 60 година. Боце за етерична уља, парфеме, пумпица за пробу, скоро све је из тог периода. Намештај је мало старији, из прве радње отворене 1941. уочи рата. Занат је преживео, трговало се како је могло.

"Врло често су поједини артикли променили власника, не за новац, него за неку врсту робне размене", прича Ненад Јованов, власник радње за производњу козметике и парфема.

У послератним годинама прописи су затворили породичну радњу, 1948. приватна трговина није била пожељна. Шест година касније, власт жели радном народу да понуди нешто више од основних намирница, поново је отворен простор за мали породични посао. Почињу испочетка, о чему сведочи једна фотографија.

Јованов каже да она представља договор оца и мајке о новом почетку, почетку из нуле. На тој фотографији уместо неких уобичајених осмеха на лицу се види доста бриге.

Ненад Јованов сада сам води посао. Радо се сети 50-тих и 60-тих година. За 23 породице у Београду које су производиле козметику и парфеме, то је каже, било златно доба. На слајду је сачувана реклама из тих дана, емитована пре почетка сваког филма у београдским биоскопима.

Рекламирало се и широм Србије, из авиона бацали су летке, углавном тамо где је вашар.

"У Шапцу се десио један инцидент, манипулант није отворио пакет са лецима и он је пао и уплашио људе. Тата је имао и позив од стране полиције", каже Јованов.

Фискална каса, једна је од ретких ствари из 21. века, али у њој је све мање шифри за артикле који се продају. Некада познати по лаковима за нокте и ружевима, од деведесетих нису у понеди.

Али и даље је ту машина која их је правила. Врела маса изливала се у калупе, и убацивала у футролице које мајстора одавно коштају више него да купи индустријски произведен кармин.

Иако није употребљена више од двадесет година на њој су још видљиви трагови нијанси ружева - некада омиљених међу београдским дамама.

Муштерија има. Али купују мање и ређе. Неретко, ако је на крају месеца на нули, Ненад је задовољан. Не очекује помоћ државе, али макар мало мањи порез олакшао би посао старом занатлији.

"Свакако би нам то омогућило да лакше прегурамо и да измиримо обавезе, а и да нам остане довољно новца за природни обрт", каже Јованов.

Неке од парфема прави последњи пут, јер нестаје и оригиналних есенција. Када овај парфемџија напусти посао, неће имати ко да га наследи. У Београду ће бити затворена и последња радња у којој се по старом рецепту прави козметика и парфеми.