Економски кокус о Предлогу закона о улагањима

Једна од кључних примедби односи се на улагања од посебног значаја, тачније члан 11, који, како је објаснила Јелена Илић из НАЛЕД-а предвиђа да се државна помоћ за улагања од посебног значаја додељује без претходно објављеног јавног позива, што, како је навела, није добро решење, преноси Танјуг.

Јелена Илић је рекла да је предлогом закона предвиђено да Савет за улагања одлучује о додели подстицаја за ову врсту улагања.

"Мањкавост је то што нема довољно јавности у додели подстицаја на овај начин. Зато предлажемо да се свака помоћ улагачу може доделити, али по претходном стављању на јавни увид понуде у трајању од најмање 15 дана", истакла је Илић.

Из НАЛЕД-а указују да је увођење овакве одредбе од великог значаја имајући у виду велике критике које су раније упућиване на политику доделе подстицаја, али и да многе државе на овај начин придобијају инвеститоре.

"У Србији треба да постоји веће разумевање за подстицаје који се додељују за инвестиције. Зато би јавности требало да се да на увид које су то све информације навеле владу да определи одређену врсту и износ подстицаја за конкретног инвеститора", објаснила је Јелена Илић.

Други важан амандман, према речима Амалије Павић из Америчке привредне коморе упућен је на члан шест предлога закона, јер није прецизно формулисао шта све може бити предмет експропријације.

Јелена Бојовић из НАЛЕД-а је појаснила да овај члан отвара простор за тумачење да се експропријацијом проширује основ за одузимање права улагачима.

Зато је, како је навела, идеја да се амандманом ограничи могућност експропријације само над непокретностима и то само по основу Закона о експропријацији.

Павић је истакла да је уједно предлог да се уколико дође до експропријације обезбеди фер накнада улагачу, која ће обухватити поред накнаде за експроприсану непокретност и накнаду за умањење вредности пословања које је таквим одузимањем проузроковано.

Као још једну од спорних тачака закона, Павић је навела и одређивање форума пред којим се може решавати спор.

"По овом предлогу спор можете решавати пред домаћим судовима или пред страном арбитражом. Страни судови нису поменути. То је отворило тумачење да ли се одређени спорови могу решавати и према страним судовима", рекла је Павић, појаснивши то на примеру "џоинт венчер" аранжмана између два страна улагача из исте земље, где је упитала "зашто бисте их спречили да уговоре суд своје земље као место где ће решавати тај спор".

Председник Економског кокуса Владимир Маринковић оценио је предлог Закона о улагањима као веома добар, јер ће, како је навео, допринети доласку већег броја страних инвеститора.