Продужавање уговора о раду тамо где је то неопходно

У саопштењу се прецизира да се то односи на период до доношења акта којим се утврђује максималан број запослених и у коме ће организациони облик моћи да сагледа потребе обављања свих функција у новој организацији.

Изузетно, ако је могуће у овом тренутку сагледати послове који ће се изменом систематизације укинути или на њима смањити број извршилаца и без акта о максималном броју, може се раскинути радни однос запосленима који раде на тим пословима, а који испуњавају услове за пензију.

Услов је да се на тај начин не онемогући или умањи извршавање послова које организациони облик обавља.

При оваквом поступању нарочито се мора водити рачуна о томе да се раскидом радног односа постижу ефекти рационализације броја запослених и да се исти морају одразити у актима о систематизацији који ће бити предмет провере и давања сагласности у складу са важећим законом.

На овакав потез, Министарство се одлучило јер Закон о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору ступа на снагу 12. октобра, а члан 20 је прописао да запосленом престаје радни однос када наврши године живота и стаж осигурања који су прописани законом за одлазак у старосну пензију.

Изузетно, радни однос запосленог неће престати ако се послодавац и запослени споразумеју о наставку радног односа и дужини његовог трајања, а најдуже до навршења 65 година живота и најмање 15 година стажа осигурања, ради обезбеђивања стручног и континуираног обављања неопходних функција организационог облика.

Стога, иако Закон изричито не условљава примену члана 20 претходним доношењем одлуке о максималном броју запослених, исти је немогуће посматрати ван циљева Закона и контекста потребне рационализације, односно сагледавања потреба послодавца за обављањем одређених послова који су неопходни за извршавање његових функција.

Имајући у виду циљеве закона и разлоге за његово доношење, ресорно министарство је у више писаних и усмених саопштења давало циљно тумачење члана 20 и указивало на потребно поступање у следећим, најчешће могућим ситуацијама.

Пензионисање у случајевима када се организација посла не мења, па то упражњено место мора бити попуњено пријемом нових запослених, није у складу са циљевима Закона и потребно је да се запосленима понуди споразум о наставку радног односа.

Пензионисање у случајевима када се организација посла не мења, али упражњено место може бити попуњено распоређивањем постојећих запослених, а укидањем и смањењем извршилаца на другим пословима, било би у складу са циљевима закона и оправдано је да се рационализација у оваквим ситуацијама спроводи кроз раскид радног односа запослених који испуњавају услове за пензију.

Пензионисање у случајевима када се организација посла мења и укидају се радна места или смањује број извршилаца на пословима на којима раде запослени који испуњавају услове за старосну пензију, јесте оправдано и разлог је да се рационализација спроводи кроз раскид радног односа запослених који испуњавају услове за пензију.