Ко угрожава право на достојанствен рад

Без достојанственог рада нема изласка из сиромаштва, поручују из Асоцијације слободних и независних синдиката. Кажу да синдикати морају бити одлучнији и уједињенији у борби за сигурно радно место, зараду, пензиону, социјалну и здравствену сигурност.

"Србија се не може похвалити достојанственим радом ако имамо у виду чињеницу да је, ја се то усуђујем рећи, милион незапослених, да 50 посто младих нема посао, да су нам зараде најниже у Европи и окружењу, да је минимална зарада једна од најнижијих, да у Србији нема социјалног дијалога, да негде око 600.000 људи нередовно прима зараде", каже Ранка Савић, председница Асоцијације.

У Министарству рада и запошљавања одговарају да држава заједно са репрезентативним синдикатима и послодавцима чини све да унапреди социјални дијалог, побољша положај запослених, а да истовремено не угрози привредни раст.

"Закон о раду, као један кровни закон, који је својим изменама и допунама унапређен прошле године омогућио је запосленом све оно што је послодавац дужан да му обезбеди, а то су услови за један безбедан и здрав рад, потом право на његову зараду и право на све оно што се тиче услова рада, то су и одмори", истиче Зоран Лазић, помоћник министра за рад.

Право на достојанствен рад угрожавају и они који злостављају на послу, тзв. мобери. Мобер је углавном улизица свом надређеном, а може бити психопата и социопата.

Било да сексуално узнемирава, прети, вређа, понижава, исмејава, омаловажава запосленог и његове резултате, циљ је да злостављаном погорша услове рада или да га натера да се изолује и сам одлучи да напусти посао.

Александра Јанковић из Одсека за спречавање злостављања на раду Клиничког центра Србије каже да свако ко покаже неку дозу креативности или жели да унесе неке иновације, бива доживљен као претња.

"То осећање инфериорности их практично води у патолошку љубомору и почињу да користе силу, мислим пре свега на вербалну. Тада су неки од људи спремни да прегазе своје колеге, чак и оне са којима су дуги низ година сарађивали, а све зарад остваривања неког личног интереса", рекла је Јанковићева.

Нико није имун на злостављање, упозорава струка. Онај који је злостављан на послу временом даје слабије резултате у раду, а дешава се и да због незадовољства, психолошких и физичких проблема више користи боловање. Тако губи и држава.

У Америци се штета од злостављања на раду процењује на око четири милијарде долара годишње. Поштујмо право на достојанствен рад.