(Не)заштићена деца избеглице

Пронађите Азама – све снажнији апел на друштвеним мрежама, без резултата. Дечака из Сирије са сломљеном вилицом и повредама по лицу средином септембра у Београду снимила је екипа Би-Би-Сија. Путовао је са човеком који се најпре представљао као његов отац, а касније као рођак.

Петогодишњи Сиријац из парка упућен је на низ прегледа од којих је последњи требало да буде у Ургентном центру. Међутим, одатле су га одвеле две одрасле особе са којима је био. Кажу да је то редовна процедура и да нико не може да спречи одраслу особу да изведе дете из Ургентног центра.

Надлежни кажу и да се према одраслима и према деци избеглицама поступа према редовним процедурама.

А процедура је иста и за избеглице и за држављане Србије.

"При уласку у земљу, Центар за социјални рад или огран старатељства од разних владиних или невладиних организација добија информације да се на територији те општине налази дете без родитељске пратње, да је жртва трговине људима", каже Отилија Бабински Мачужић, социјални радник.

Према њеним речима, уколико дође до тога да се неко дете повреди, и ако се посумња на злостављање детета, здравствена институција је обвезна да обавести Центар за социјални рад.

Осим што чекају да их неко обавести, социјални радници и сами обавештавају надлежне уколико уоче злоупотребе. У Београду избеглице обилазе четири социјална радника. У Прешеву, где дневно улази више хиљада људи, раде пет социјалних радника и два психолога.

У Прешеву, према информацијама из надлежног министарства, нису забележене злоупотребе деце нити трговина људима. Ипак, провере на терену су тешке, поготово када је реч о деци.

"С обзиром на то да ова лица која долазе немају никакав идентификациони документ, у тим случајевима се једино може њима веровати на реч да су то родитељи неког детета", каже Кристина Тодоровић из ЈУКОМ-а.

Детаљније процене се раде тек када избеглице пожеле да остану у Србији.

"Тек када изразе намеру за азил и дођу до центара, тек тада се може видети да се ради са децом, да ли су им родитељи баш они који се тако представљају, да се изврше одређене провере, ДНК, нешто комплексније", каже Радош Ђуровић из Центра за помоћ тражиоцима азила.

Већина избеглица кроз Србију само пролази и зато за њих, кажу правници, нема адекватних процедура.

"Имамо правну празнину на све избеглице које долазе из Сирије, Ирака, Авганистана и других ратом угрожених подручја, а према Закону о азилу, постоји правна празнина јер не постоји други закон који би на други начин легализовао њихов статус", каже Кристина Тодоровић.

Од почетка године, показују подаци Центра за помоћ тражиоцима азила, кроз Србију је прошло 5.700 деце, а само мали број њих је стигао до центара за азил. До центара за социјални рад није стигао нико.