Да полазак у школу не буде баук

Ђаци прваци већ су склопили нова другарства а уз игру, кажу, лакше се уче и слова и рачун.

"Некако ми је лепо у школи зато што учим нове ствари и могу да се дружим са другарима", каже један ученик првог разреда основне школе.

Има деце којој је потребно више времена и подршке да се прилагоде новим околностима и да превазиђу несигурност.

"Јако је битно да родитељи никада не подцењују ауторитет учитеља, већ да у њему виде сарадника и да заједно покушају да реше проблеме", истиче учитељ у Основној школи "Дринка Павловић" Иван Пауновић.

Мала деца, мала брига. Родитеље више брину изазови и проблеми који их чекају у вишим разредима.

"Друштвена изолација, насиље, те неке ствари које се дешавају, на жалост, данас су чешће него када смо ми ишли у школу", каже мајка Снежана Сремчевић.

Мајка Драгана Думбиловић сматра да деца умеју да буду јако сурова и истиче да то углавном доносе из куће.

Ако се дете повлачи у себе, не учествује у друштвеним играма, одбија да иде у школу, што у неким случајевима може да прате и психосоматски симптоми-главобоља, мучнина, сигнал је да дете има проблем.

"Уколико изостане тај разговор и подршка, дете заиста може да се осами и на крају крајева они психосоматски симптоми који су постојали у почетку као благи, могу резултирати једном школском фобијом која је доста честа, где дете заправо драстично одбија да иде у школу или негде себе саботира у постизању успеха", објашњава психотерапеут Надица Хегедуш.

У периоду адолесценције, утицај вршњака је јачи од родитељског и тада се највише жале на одбацивање или вршњачко насиље. Колико су родитељи успели у васпитавању деце, показаће се кроз способност детета да то превазиђе, постави границе и одупре се лошем утицају.