Борба против корупције, више проблема него резултата

Статистика из 2010. је поражавајућа - мање од један одсто оних који су дали мито су то и пријавили надлежнима. Слично је и у Удружењу "Родитељ". Пре неколико година стигло им је више од 100 анонимних пријава о корупцији у породилиштима. На тој адреси су и остале.

"У то време смо чак имали и договор са Министарством здравља које је било врло вољно да се прикључи и озбиљније позабави овим проблемом, да се чак и новчанице обележе, да се пријави, да се врло хитно одреагује. У том тренутку сви они који су се нама јавили, који су се жалили на корупцију, нико од њих није заиста желео да пријави", каже Драгана Соћанин из Удружења "Родитељ".

Грађани су 2015. нешто спремнији да се обрате надлежнима и открију свој идентитет, показују подаци портала Пиштаљка. Само њима се недељно јави око 20 узбуњивача, али и даље је више оних који ништа не предузимају. Углавном, јер мисле да не би било ефекта и зато што се плаше последица.

"Ја се сећам случаја да је једна трудница у деветом месецу дошла код доктора и он је тражио мито, она је желела то да пријави полицији. Међутим, полиција је рекла да она мора да иде озвучена и да носи обележене новчанице, а то је превелики стрес за некога ко је у деветом месецу трудноће", истиче Владимир Радомировић, са портала Пиштаљка.

Искуства говоре да је још теже онима који пријављују корупцију на свом радном месту. Није мало њих који тврде да су због тога добили отказ. Подршку виде у Закону о заштити узбуњивача, али не и спремност правосудног система да их заштити.

"Ми смо имали случај секретара школе из Велике Крсне код Београда који је пријавио једном низу државних органа злоупотребе у тој школи. Суд је одбио да га заштити, позивајући се да је он отказ добио пре него што је закон ступио на снагу. Међутим, ако се погледа документација коју смо ми објавили на сајту, ту се види да то није тачно", истиче Владимир Радомировић.

Поред боље заштите узбуњивача, држава је дужна да пронађе механизме којима ће смањити могућност за корупцију. Добар пример за то је издавање грађевинске дозволе за 28 дана.

"Више нико не може да држи предмет у фиоци и по неколико месеци, да га не решава и да за убрзање тражи новац", истиче Александра Дамњановић из Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.

Србија има Стратегију за борбу против корупције, проблем је што се недовољно спроводи.

"Рецимо, за претходну годину свега 28 посто мера које су биле предвиђење акционим планом је урађено на начин и у складу са индикатором који је предвиђен у акционом плану", наводи Владан Јоксимовић, заменик директора Агенције за борбу против корупције.

Агенција, иако је за то надлежна, не ради истраживања о томе како грађани виде корупцију, напомињу да у буџету за то нема новца.

Судећи по притужбама које им стижу, грађани се највише жале на корупцију у полицији, просвети, здравству, јавним набавкама, грађевинарству и урбанизму.