Наука без граница

Да би сложио Рубикову коцку једанаестогодишњем Рељи Миловићу потребно је само 27 секунди. Поред сталне вежбе, неопходно је и познавање математике.

"Вежбао сам посебне алгоритме неких пет, шест месеци, а пре тога сам исто толико месеци вежбао друге алгоритме, тако да сам увежбао добро ове алгоритме", обајшњава полазник летњег кампа ДМС Реља Миловић.

То му је донело златну медаљу на кампу талентованих математичара, који се бројкама баве на радионицама, док се у слободно време надмећу у спортским дисциплинама.

"Надмећу се на шаховском турниру, турниру у решавању логичких загонетки и судокуа, турниру у склапању Рубикове коцке, турниру у риверсу или отелу и стоном тенису", каже координатор кампа ДМС Вељко Ћировић.

Медаље и резултати такмичења ипак су у другом плану.

"Овде упознајемо нове пријатеље и можемо да се дружимо, а занимљивије је него школа", истиче полазница летњег кампа ДМС Анђела Ранковић.

Иако је имала успеха на Балканијадама, Марина Васиљевић летњи камп и резултате на такмичењима из математике види као визу за факултет.

"Волела бих да студирам негде другде. Наравно, сматрам да су Кембриџ и Оксфорд доста јачи од неких наших факултета", каже полазница кампа математичара Марина Васиљевић.

Одливом мозгова почели су да се баве Српска академија наука и Друштво математичара Србије и разматра се пројекат, који треба да прерасте у државну стратегију.

"Да обезбедимо да они оду у иностранство на школовање, а да своју креативност и све стваралачке способности реализују у Србији", каже члан УО Друштва математичара Србије Војислав Андрић.

Зато се летњи камп математичара сваке године организује у другом месту, како би млади још боље упознали и заволели своју земљу. А захваљујући интернету наука данас не познаје границе.