Правда за афричку грлицу

На подручју Србије регистровано је око 350 врста птица. Богатство врста не прати и њихова бројност јер су све више угрожене.  

Грлица је била заштићена од 19. јуна до 23. јула, када је донета нова одлука да се одложи почетак примене забране лова на ту птицу до 1. октобра. Образложење је да су ловно-туристичке агенције већ уговориле аранжмане са иностраним ловцима.

"Оно што је било у најави од стране туристичких агенција је да је око 400 ловаца требало да дође, али није примарно само тих 400 ловаца на грлицу и приход од грлице. Угрожавањем имиџа тих ловно-туристичких агенција би се, на неки начин, смањио њихов капацитет то јест поверење иностраних туриста који код нас долазе", каже Саша Стаматовић, в. д. директора Управе за шуме.

У току сезоне одстрели се и по неколико хиљада тих птица.

"Грлица је враћена пред пушке свега неколико дана пред лов. Ми смо покренули једну велику кампању која се зове 'Ја бринем за грлице' коју је подржало више од 200.000 људи у том виртуелном Фејсбук свету... Неко мора да води рачуна и о птицама које јесу део нашег националног блага", каже Милан Ружић из Друштва за заштиту и проучавање птица.

У последњих 30 година, популација грлица опала је за 80 одсто. Заштићена је у 17 земаља. Забрањен је лов и на пољску јаребицу.

Због недозвољеног лова и покушаја кријумчарења птица, МУП је поднео више кривичних пријава.

"Ми очекујемо да ће тек у наредној деценији највећи број врста нестати јер иде интензивно нарушавање станишта, узурпирање простора. Ми, кажем, проглашавамо заштићено подручје, а не спроводимо мере заштите", објашњава Саша Маринковић.

Посебна прича су, истиче, пестициди. "Ми имамо, прво, ласте које се хране инсектима. Оне су јако угрожене зато што све мање хране има", каже Маринковић.

Има и светлих примера заштите птица. Због унапређења заштите и прехрањивања, бројност белоглавог супа, који је готово био истребљен, поново је у порасту.