Комеморација Милану Комненићу

Неочекивани одлазак Милана Комненића оставио је велику празнину, његове речи имале су ред, след, одјек, било да их је рецитовао, певао, говорио за скупштинском говорницом, у интервјуима, дебатама, имале су мудрост, поруку, поуку, подуку, имале су поштовање од свих, рекао је издавач Миодраг Јакшић, преноси Танјуг.

Јакшић је рекао да је Комненић био шармер, прави господин, човек који је знао млађим колегама и да буде отац и увек је показивао своју духовитост, имао огромну животну енергију, показивао да живот јесте вредан и да га треба живети.

Јакшић му је захвалио на свему што је урадио за младе писце, ликовне уметнике, а, како је рекао, преводећи на толико језика, у ствари постао је бесмртан, не само у нашој култури, него и у тим културама и тим језицима, на којима је такође и писао, сањао и маштао.

Комненић се књижевним радом бавио од 1960. Оставио је за собом обимно и разуђено књижевно дело, двадесетак књига поезије, четири књиге прозе, исто толико есејистичких књига, шест антологија и зборника, три монографије, стотине чланака и стручних текстова и есеја, расутих у периодици широм света, педесетак превода са италијанског, француског, шпанског и немачког језика.

Био је истакнути књижевник, песник, преводилац, есејиста, антологичар, ликовни зналац, годишњи уредник у часопису "Дело" и у издавачком предузећу "Просвета", а такође и политичка личност. Сврстава се у ред малобројних писаца и интелектуалаца, који су обележили другу половину 20. века.

Као уредник у "Просвети", Комненић је значајно допринео формирању читалачког укуса најшире публике, нарочито колекцијама "Еротикон" и "Хиспано-амерички роман". На уметнички укус деловао је и као организатор бројних ликовних изложби врхунских уметника у земљи и свету, а монографијама је свету препоручио наше многле ликовне угледнике.

Књижевна критика и читалачка публика високо је оценила његово песничко дело. Присутан је у бројним антологијама српске поезије у земљи и свету, добитник је, између осталих, награда "Младости", "Милан Ракић", "Исидора Секулић", "Велике Повеље Срба у Румунији", као и најзначајније награде за преводилаштво код нас - "Милош Ђурић".

Био је један од добитника признања за врхунски допринос у култури Републике Србије, а комеморација у Скупштини града Београда, поред породице, окупила је велики број његових колега, пријатеља, поштовалаца.

На комеморацији говорили су и Председник Удружења књижевника Србије Радомир Андрић, потпредседник тог удружења Душан Стојковић, а у име пријатеља, од Милана Комненића опростио се Владан Глишић, док је Виктор Тадић рецитовао његову песму "Инок".

Милан Комненић преминуо је 24. јула у Београду, у 75. години. Рођен је 8. новембра 1940. године у Пилатовцима код Билеће. Завршио је Филолошки факултет у Београду, а био је предавач на универзитетима у Француској, Италији и САД.

Објавио је 21 збирку песама, четири књиге огледа, шест антологија и зборника, више од 200 чланака, превео је 50 књига, а од песама које је објавио познатије су "Изгон", "Опела", "Узнесења", "Гвоздена лоза", "Ноћ писана ноћу" и друге.

Милан Комненић биће сахрањен на Новом гробљу у Алеји заслужних грађана.